Магистрала (рачунарство) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато fa:گذرگاه (رایانه)
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 23:
Друга генерација магистрала, као -{Nu}- магистрала (-{NuBus}-), решава неке од ових проблема. Она је поделила рачунар на два „света“, процесор и меморију на једну страну и разне уређаје на другу, са контролером између њих. Ово је омогућило да процесор повећа брзину без утицаја на магистралу. Такође, драстично је смањена потреба за коришћење процесора приликом померања података, тако да су сада уређаји могли да комуницирају међусобно без ометања процесора. Ово води до бољих перформанси система, али захтева од периферних уређаја да буду више комплексни. Проблем брзине често се решава проширивањем магистрале, померајући се са 8-битне паралелне магистрале у првој генерацији на 16-битне или 32-битне у другој, исто као и додавањем софтверских пакета (познатих као -{Plug-n-Play}-) да подрже или замене џампере.
 
Међутим, овај новији систем је наследио неке особине од својих ранијх рођака. Заправо сви уређаји на магистрали су морали да комуницирају на истој брзини. Пошто је процесор био излован, био је у могућности да повећа брзину заједно са меморијом, али то повећање је било брже него повећање брзине магистрале са којом су комуницирали. Резултат је много мања брзина магистрале него што модерни системи захтевају, и процесор је постао "гладан"„гладан“ за подацима. Практично, чест случај овога проблема су [[графичке картице]]. Оне надмашују чак и нове -{[[PCI]]}- системе па су стога рачунари почели садржавати -{AGP}- системе само да би њих обслуживали. До 2004. -{[[AGP]]}- је надјачан модерним графичким картицама и почео се замењивати новим -{[[PCI Express]]}- системима.
 
Повећање броја периферних уређаја довело је до употребе њихових сопствених магистрала. Када су диск драјвови први пут представљени, они су додавани рачунару преко картица конектованих на магистралу, па зато рачунари имају толико много слотова на магистрали. Међутим, кроз 1980е и 1990е, нови системи као -{[[SCSI]]}- и -{[[IDE]]}- су представљени као решење овог проблема, остављајући многе слотове празним. У данашње време на типичном рачунару постоје око пет различитих магистрала које подржавају многе уређаје. Раслојавање је затим постало популарно. Концепт локална магистрала је постао супротан од концепта спољашна магистрала. Раније разматран као систем магистрала дизајниран за коришћење од стране унутрашњих уређаја (нпр графичка картица), а касније као магистрала дизајнирана за додавање екстерних уређаја (нпр. скенер). Треба додати да локална значи већу близину процесору од -{ISA}- магистрале. -{IDE}- је екстерна магистрала, иако се скоро увек налази унутар рачунара.