Македонски ратови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато oc:Guèrras de Macedònia
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 18:
Римљани су од 191. до 188. водили рат са [[Сирија|сиријским]] краљем Антиохом III. У том је рату Филип V подржао Римљане, надајући се да ће му бити враћена тесалска и [[Тракија|тракијска]] територија, али је Рим изневерио та његова очекивања. Римљани су, ипак, вратили Филиповог сина Деметрија, који је 197. годинеп. н. е. као талац био одведен у Рим – награда која је имала трагичне последице. Током свог боравка у Риму Деметрије се спријатељио са неким сенаторима, што је у Македонији изазвало сумњу да би Римљани више волели да на македонском престолу виде Деметрија него његовог старијег брата, [[Персеј (македонски краљ)|Персеја]]. Филип је 181. године наредио да се Деметрије убије, а затим је 179. године и сам умро, остављајући престо Персеју, последњем македонском краљу.
 
Персејеве акције изазвале су низ жалби сенату од стране суседних грчких градова већ од 175. године п. н. е. Краљеве праве намере нису јасне; можда је [[Полибије]] у праву када каже да је он желео да Римљане учини "опрезнијим„опрезнијим у давању строгих и неправедних наређења Македонцима"Македонцима“. Сенат је слушао жалбе Персејевих непријатеља, који су тврдили да краљеве акције откривају његову намеру да нападне Рим. Као и његов отац, Персеј је ратовао у настојању да прошири македонску територију у правцу североистока и југа, па је прошао кроз Грчку и стигао чак до [[Делфи|Делфа]]. Тражио је савезе са Ахајским савезом и другим грчким државама, што су неки од непријатељски настројених вођа желели да прихвате. Ушао је у политику династичких бракова са другим [[Хеленизам|хеленистичким]] краљевима: оженио се кћерком [[Селеук IV|Селеука IV]], а своју сестру је удао за [[Битинија|битинијског]] краља [[Прусијада II|Прусијаду II]]. Мада су се те акције могле видети у светлу понашања које се и очекује од једног хеленистичког краља, [[пергам]]ски је краљ [[Еумен]] сенату изнео мишљење да се Персеј припрема за рат против Рима. Након што је сенат одлучио да се крене у рат, послао је Квинта Марција Филипа да Филипу предложи примирје и пружи лажне наде за преговоре како би конзул за 171. годину п. н. е., [[Публије Лициније Крас]], имао довољно времена да несметано искрца војску на [[Илири|илирску]] обалу – план који су неки сенатори описали као "нову„нову мудрост"мудрост“.
 
Персејев почетни успех против римске војске у Тесалији 171. п. н. е. није променио велику неравнотежу моћи. Римљани су поново одбили краљеву понуду да преговарају. Током следеће три године римски су заповедници више времена посвећивали пљачки него покушајима да поразе Персеја. Познат је догађај када је [[претор]] Луције Хортензије усидрио своје бродове код града [[Абдера|Абдере]], римског савезника, и захтевао залихе; када су Абдерани тражили да се саветују са сенатом, Хортензије је порушио град, најугледније грађане поубијао, а остале продао у робље. Када су жалбе стигле до сената, било је само слабих захтева да римски заповедници надокнаде штету. Године 168. п. н. е. искусни [[Луције Емилије Паул Македонац|Луције Емилије Паул]] био је поново изабран за конзула и послат да успостави дисциплину. Он је брзо довео трећи македонски рат до краја, тако што је победио Персеја у [[битка код Пидне|бици код Пидне]] јуна 168. п. н. е. Персеј је био лишен власти, а Македонија подељена на четири области које нису смеле да одржавају међусобне односе и које су морале да Риму плаћати [[порез]] у висини пола пореза који су раније плаћали краљу.