Национализација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато vi:Quốc hữu hóa |
м navodnici |
||
Ред 19:
Законом о аграрној реформи и колонизацији [[1945.]] године су од приватних власника (сељаци и други власници, банке, предузећа, акционарска друштва, цркве) у корист државе одузети бројни земљораднички и неземљораднички поседи пољопривредног и шумског земљишта, као и земљишни поседи [[Црква (заједница)|цркава]], [[манастир]]а, верских установа и [[задужбина]].
Национализација се правдала
У социјалистичкој Југославији, у два маха је рађена национализација.
Ред 43:
Државе настале на подручју бивше [[СФРЈ]], осим [[Србија|Србије]] и Федерације [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], током деведесетих година 20-тог века донеле су своје законе о [[реституцији|реституцији]] и обештећењу, али нису још коначно спровеле те законе, осим Словеније која тај процес приводи крају.
[[Словенија]] је Закон о денационализацији донела [[1991.]] г.-
[[Хрватска]] је свој закон донела [[1996.]] године - Хрватски
У [[Македонија|Македонији]] Закон о денационализацији усвојен је [[1998.]] године -
[[Република Српска]] је донела Закон о враћању одузете имовине и обештећењу [[2000.]] године -
И [[Црна Гора]] је 23. марта 2004. године донела свој Закон о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу – »Службени лист РЦГ«, бр. 21/2004 којим је дерогиран две године раније донети Закон о праведној реституцији.
У Федерацији [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] је сачињен нацрт
У Србији је [[2006.]] године усвојен Закон о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама и основана је посебна државна организација – Дирекција за реституцију која спроводи у пракси само један сегмент денационализације – враћа без накнаде одузету имовину само црквама и верским заједницама, њиховим друштвима и задужбинама. Грађани и сви остали бивши власници чекају доношење закона о денационализацији који је у припреми.
|