Но нејм — разлика између измена

58 бајтова додато ,  пре 8 година
м
navodnici
м (navodnici)
Но нејм чине [[Данијел Алибабић]] (водећи вокал), [[Марко Прентић]] (гитара, вокал), [[Бранко Недовић]] (соло клавијатуре), [[Драгољуб Пурлија]] (бубњеви) и [[Бојан Јововић]] (клавијатуре). [[Марко Перић]] (бас гитара, фронтмен) је напустио групу новембра 2006. из непознатих разлога.
 
Данијел је рођен 1988, Прентић 1986, остали 1985; сви су (некадашњи или и даље) ученици подгоричке музичке школе "Васа„Васа Павић"Павић“. И самостално су освајали бројне награде на музичким такмичењима, а Марко Прентић је и петоструки првак Србије и Црне Горе у модерном плесу. Марков отац [[Милан Перић (музичар)|Милан Перић]], који је за Но нејм писао „''Заувијек моја''“ и „''Моја љубави''“, је је 1984. године већ писао текст за песму „''Ћао аморе''“, којом су [[Владо Калембер]] и [[Изолда Баруџија]] испред тадашње ТВ Титоград представљали [[Југославија на Песми Евровизије|СФРЈ на Песми Евровизије]].
 
== Историја ==
Састав "Но„Но Нејм"Нејм“ је основан [[19. новембар|19. новембра]] [[2003]]. Већ 2004. године, Но нејм је великом брзином привукао пажњу јавности: након другог места међу "новим„новим звијездама"звијездама“ на херцегновским "[[Сунчане скале|Сунчаним скалама]]" са песмом „''За тебе и мене''“ и концерта са групом [[Перпер]] 12. августа у [[Котор]]у, уследили су наступи у клубовима и медијима, а потом и на новогодишњим концертима у Подгорици и [[Бар (град)|Бар]]у. Почетком 2005. године, на "Монтефону"„Монтефону“ су добили награду за "откриће„откриће године"године“, а [[2. март]]а на [[Монтевизија|Монтевизији]] [[2005]]. са песмом „''Заувијек моја''“ [[Славен Кнезовић|Славена Кнезовића]] на текст Милана Перића.
 
Песма „''Заувијек моја''“, са лаганим виолинским уводом, снажном изворном подлогом и, иако текстом љубавна, у основи отворено родољубива, плод је вишемесечног рада тима на црногорском пандану успеху песме „''Лане моје''“, са којом је [[Жељко Јоксимовић]] претходне године освојио друго место на Песми Евровизије. На првом извођењу на Монтевизији момци су обукли стилизоване старе униформе [[Бока которска|бокељских]] морнара, а у иначе скучен студио је посебно унесено и црквено звоно. После ове победе, ''Заувијек моја'' је два дана касније убедљиво победила и на [[Европесма-Еуропјесма|Европесми-Еуропјесми]] 2005. у Подгорици, након гласања које су многи видели као неправедно, пошто су обема најбоље пласираним песмама са [[Беовизија|Беовизије]] сви чланови жирија испред РТЦГ дали по нула поена (нимало другачије од претходне године, када су сви црногорски извођачи добили ''нил пуан'' од чланова жирија из Србије). Њихова песма добила је и највећи број поена у телегласању.
 
Са родољубиво-емотивним набојем који је песма „''Заувијек моја''“ носила и контроверзом око гласања усред дугогодишњег трвења око државног статуса [[Црна Гора|Црне Горе]], све што је уследило а најмање је имало везе са самим саставом или њиховом песмом могло се једино и очекивати. Још пре Монтевизије, [[Радио-телевизија Црне Горе]] оптужила је у неколико наврата [[Радио-телевизија Србије|РТС]] да унапред фаворизује „''Јутро''“, победничку композицију Жељка Јоксимовића у извођењу [[Јелена Томашевић|Јелене Томашевић]] са Беовизије, допуштајући њено извођење у медијима, на шта је РТС одговорио изузетно грубим саопштењем.{fact}} У току преноса Европесме-Еуропјесме 2005, међу извођачима се појавио и [[Ацо Ђукановић]], брат црногорског председника [[Мило Ђукановић|Мила Ђукановића]], а водитељ [[Андрија Милошевић]] је сажео општу атмосферу коментаришући ''Јутро'' поскочицом "тресла„тресла се гора, родио се миш"миш“ и наздрављајући победу са "овога„овога пута, пјевамо за Европу, а идуће године—пјевали у њој, иако она одвајкада пјева у нама"нама“. Странке које се залажу за осамостаљење Црне Горе су песму прихватиле као де факто химну покрета за независност, "Но„Но нејм"нејм“ испратиле "коначно„коначно директно са [[Аеродром Подгорица|Голубоваца]]", а дочекале "... са поносно распјеваном Црном Гором"Гором“. Песма је у Србији од почетка изложена тихом бојкоту, а злонамерни су састав увредљиво назвали "Киндер„Киндер јаја"јаја“. [[Европска радиодифузна унија|Европској радиодифузној унији]] прослеђен је захтев за утврђивање да је песма плагијат народне песме ''„Пољем се вије“'' и шпанске песме ''„-{No voy a Llorar}-“'', који је ова одбацила напомињући притом да ЕРУ једино испитује да ли је раније објављивана идентична песма. Снимљен је званични спот у режији [[Срђан Голубовић|Срђана Голубовића]], у којем девојка у белој ношњи широм Црне Горе провлачи црвено клупко, алузију на нову [[Застава Црне Горе|црногорску заставу]], симбол тежњи за самосталношћу, а на званичном месту групе је једно време стајала верзија на [[црногорски језик|црногорском језику]].
 
Момци су на самој Песми Евровизије у соби за извођаче седели под заставама држава чланица СЦГ, а њихово извођење—које су коментатори страних телевизија својим гледаоцима најавили препричавајући све претходно ("Srbija in Črna Gora, ena taka fina država za take stvari...tisti sindrom a la dobra stara Juga", како је казано у словеначком преносу)—је отворио телоп на којем се некако нашла застава Србије. РТС је свој пренос обликовао смирено као да Србија нема свог представника (ТВ Пинк: "Како„Како смо се надали, добро смо се удали"), док је водитељ РТЦГ сваку паузу користио да подсети гледаоце из дијаспоре да се пребаце на своје националне емитере и гласају за "наше„наше момке"момке“ ("На Бориса Новковића не треба трошити ријечи, о њему већ све знамо, али зато подсјећамо наше гледаоце у дијаспори да се пребаце"пребаце“, "Група„Група из Украјине поручује да нас је заједно више, али и нас ће заједно бити више ако будемо гласали за наше момке"момке“, итд.).
 
Саму песму је за Песму Евровизије значајно предуредио аранжер [[Реми Кациноти]], изостављајући лагани увод и готово сав текст изузев рефрена—који је пробликован у упамтљив лаит мотив—и додајући јаку ритмичну ноту и усклике "ојха„ојха!". Но нејм су наступили (директно у финалу) у опуштеној модерној одећи, на сцени осветљеној у изражено црвено. Њихова кореографија коју је радила балерина и кореограф [[Соња Вукићевић]] укључивала је црногорско [[оро]] и неколико народних игара, честа прегруписавања на сцени, бубњара који је вртео палицом, те дизање руку у вис на крају извођења. За свој наступ освојили су 137 поена, укључујући и по максималних 12 од Аустрије, Хрватске и Швајцарске, и седмо место.
 
На Сунчаним скалама 2005, Но нејм су освојили "Принчеве„Принчеве награде"награде“ за најбољу групу, дебитанте године, најбољи видео-спот и најбољу композицију. На Монтевизији 2006. учествовали су са песмом ''„Моја љубави“'' [[Далибор Недовић|Далибора Недовића]] на текст Милана Перића и освојили су друго место иза Стефана Федија. На Еуроп(ј)есми 2006., Но Нејм је освојио прво место, након контроверзе када црногорски део жирија који је именовала РТЦГ није доделио ниједан бод српској групи [[Фламингоси]], коју су многи прогласили победницима и пре самог такмичења. Победа Но Нејма је дошла у време кампање за референдум о независности Црне Горе. [[Александар Тијанић]], директор РТС-а је одбио да потврди победу Но Нејма, тако да Србија и Црна Гора није имала представника на [[Песма Евровизије 2006.|Песми Евровизије 2006]].
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена