Нобелова награда за физиологију или медицину — разлика између измена

м
navodnici
м (navodnici)
|[[1903]]
|[[Нилс Риберг Финсен]]
|"за лечење болести [[lupus vulgaris]] светлошћу"светлошћу“
|-
|[[1904]]
|[[1907]]
|[[Алфонс Лаверан|Шарл Луј Алфонс Лаверан]]
|"за истраживање [[Протозоа|протозоа]] као изазивача болести"болести“
|-
|[[1908]]
|[[1923]]
|[[Фредерик Грант Бантинг]], [[Џон Џејмс Ричард Маклауд]]
|"за откриће [[инсулин]]а"а“
|-
|[[1924]]
|[[1928]]
|[[Шарл Жил Анри Никол]]
|"за рад на [[тифус]]у"у“
|-
|[[1929]]
|[[Кристијан Ајкман]], Сер [[Фредерик Гауланд Хопкинс]]
|"за откриће различитих [[витамин]]а"а“
|}
 
|[[1932]]
|Сер [[Чарлс Скот Шерингтон]], [[Едгар Даглас Адријан]]
|"за рад о функцији [[неурон|неурона]], укључујући чињеницу да снажнији стимулуси резултују вишом фреквенцијом нервних импулса"импулса“
|-
|[[1933]]
|[[Томас Хант Морган]]
|"за откриће улоге [[хромозом|хромозома]] у наслеђивање|наслеђивању"наслеђивању“
|-
|[[1934]]
|[[1935]]
|[[Ханс Шпеман]]
|"за откриће организационих центара у раном развоју организама"организама“
|-
|[[1936]]
|[[1939]]
|[[Герхард Домак]]
|"за откриће [[Sulfonamid (hemija)|сулфонамида]] [[пронтозил|пронтозила]], првог лека, ефикасног против [[бактерија|бактеријских]] инфекција"инфекција“
|}
 
|[[1943]]
|[[Хенрик Карл Петер Дам]], [[Едвард Адалберт Дојзи]]
|"за откриће [[витамин К|витамина К]] и његове хемијске структуре"структуре“
|-
|[[1944]]
|[[Џозеф Ерлангер]], [[Херберт Спенсер Гасер]]
|"за откриће различитих типова нервних влакана"влакана“
|-
|[[1945]]
|[[1947]]
|[[Карл Фердинанд Кори]], [[Герти Тереза Кори]] (рођена Радниц), [[Бернардо Алберто Хусеј]]
|"за откриће како се [[гликоген]] претвара у [[глукоза|глукозу]] у телу, и ефеката [[хормон|хормона]] [[хипофиза|хипофизе]] на метаболизам шећера"шећера“
|-
|[[1948]]
|[[1950]]
|[[Едвард Калвин Кендал]], [[Тадеус Рајхштајн]], [[Филип Шоволтер Хенч]]
|"за откриће [[хормон]]а [[адренални кортекс|адреналног кортекса]], њихове структуре и функције"функције“
|-
|[[1951]]
|[[1952]]
|[[Селман Абрахам Ваксман]]
|"за откриће првог [[антибиотик]]а ефикасног против [[туберкулоза|туберкулозе]] - [[стрептомицин]]а"а“
|-
|rowspan=2|[[1953]]
|[[1954]]
|[[Џон Френклин Ендерс]], [[Томас Хакл Велер]], [[Фредерик Чапман Робинс]]
|"јер је показао како култивисати [[вирус]] [[полиомијелитис]]а у епрувети"епрувети“
|-
|[[1955]]
|[[1956]]
|[[Андре Курнан|Андре Фредерик Курнан]], [[Вернер Форсман]], [[Дикинсон В. Ричардс]]
|"јер је показао како пласирати [[катетер]] у [[срце]] и за проучавање различитих срчаних обољења"обољења“
|-
|[[1957]]
|[[Данијел Бове]]
|"за откриће синтетских лекова као што су [[антихистаминик|антихистаминици]] који блокирају дејство биолошких [[Амин (хемија)|амин]]а"а“
|-
|[[1958]]
|[[1960]]
|Сер [[Френк Макфарлан Бернет]], [[Питер Брајан Медавар]]
|"за откриће да [[имунски систем]] [[фетус]]а учи да разликује страно од сопственог"сопственог“
|-
|[[1961]]
|[[1965]]
|[[Франсоа Жакоб]], [[Андре Луоф]], [[Жак Моно]]
|"за откриће [[информациона РНК|информационе РНК]], [[рибозом]]а, и [[ген]]а који контролишу експресију других гена"гена“
|-
|rowspan=2|[[1966]]
|[[Пејтон Раус]]
|"за откриће [[вирус]]а који узрокују [[тумор]]е"е“
|-
|[[Чарлс Б. Хагинс]]
|[[1967]]
|[[Рагнар Гранит]], [[Халдан Кефер Хартлајн]], [[Џорџ Волд]]
|"за опис различитих типова [[ћелија]] осетљивих на светлост у [[око|оку]] и начина на који светлост интереагује са њима"њима“
|-
|[[1968]]
|[[1969]]
|[[Макс Делбрик]], [[Алфред Херши]], [[Салвадор Е. Лурија]]
|"за рад о репликационом механизму и генетици [[вирус]]а"а“
|}
 
|[[1970]]
|[[Бернард Кац]], [[Улф фон Ојлер]], [[Џулијус Акселрод]]
|"за рад на [[неуротрансмитер]]има"има“
|-
|[[1971]]
|[[1973]]
|[[Карл фон Фриш]], [[Конрад Лоренц]], [[Николас Тинберген]]
|"за проучавање друштвеног понашања животиња, нарочито за објашњење "плесног„плесног језика"језика“ [[пчела]] и начина на који младе птице постају везане за мајку"мајку“
|-
|[[1974]]
|[[1975]]
|[[Дејвид Балтимор]], [[Ренато Дулбеко]], [[Хауард Мартин Темин]]
|"за опис начина на који [[онкогени вирус]]и делују на генетички материјал ћелије"ћелије“
|-
|rowspan=2|[[1976]]
|[[Барук С. Блумберг]]
|"за откриће [[хепатитис Б вирус]]а"а“
|-
|[[Данијел Карлтон Гајдусек]]
|[[1980]]
|[[Барух Бенасераф]], [[Жан Досе]], [[Џорџ Д. Снел]]
|"за откриће гена за [[Главни комплекс ткивне подударности]], који енкодирају молекуле на површини ћелије битне за способност [[имунски систем|имунског система]] да разликује страно од сопственог"сопственог“
|-
|rowspan=2|[[1981]]
|[[1982]]
|[[Суне Бергстром]], [[Бент И. Самуелсон]], [[Џон Р. Вејн]]
|"за откриће [[простагландин]]а"а“
|-
|[[1983]]
|[[Барбара Маклинток]]
|"за откриће покретних генетичких елемената или [[транспозон]]а у [[кукуруз]]у"у“
|-
|[[1984]]
|[[1985]]
|[[Мајкл С. Браун]], [[Џозеф Л. Голдстајн]]
|"за опис регулације [[метаболизам|метаболизма]] [[холестерол]]а"а“
|-
|[[1986]]
|-
|[[Гертруда Б. Елион]]
|"за развој лекова коришћених у терапији [[рак]]а и супресији одбацивања трансплантата"трансплантата“
|-
|[[Џорџ Х. Хичингс]]
|"за развој разних [[антибиотик]]а"а“
|-
|[[1989]]
|[[Џ. Мајкл Бишоп]], [[Харолд Е. Вармус]]
|"за откриће ћелијског порекла [[ретровирус]]них [[онкоген]]а"а“
|}
 
|[[1990]]
|[[Џозеф Е. Мари]], [[Е. Донал Томас]]
|"за рад на [[трансплантација|трансплантацији]] ћелија и органа"органа“
|-
|[[1991]]
| [[Ервин Нехер]], [[Берт Сакман]]
|"за развој техника које показују да у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]] постоје [[јонски канал]]и, и које омогућавају проучавање њихових својстава"својстава“
|-
|[[1992]]
|[[Едмонд Х. Фишер]], [[Едвин Г. Кребс]]
|"за откриће начина на који се [[фосфорилација]] [[протеин]]а користи за регулисање биолошких процеса"процеса“
|-
|[[1993]]
|[[Ричард Џ. Робертс]], [[Филип А. Шарп]]
|"за откриће да [[ген]]и у [[еукариоти]]ма нису непрекидни низови, већ да садрже [[интрон]]е, као и да се сплајсинг [[информациона РНК|информационе РНК]] за брисање тих интрона може извести на различите начине, дајући различите [[протеин]]е из исте [[ДНК]] секвенце"секвенце“
|-
|[[1994]]
|[[Алфред Г. Гилман]], [[Мартин Родбел]]
|"за откриће [[Г протеин]]а и њихове улоге у [[сигнална трансдукција|сигналној трансдукцији]] у ћелијама"ћелијама“
|-
|[[1995]]
|[[Едвард Б. Луис]], [[Кристијана Нислајн-Фолхард]], [[Ерик Ф. Вајсхаус]]
|"за откриће [[ген]]а укључених у развојни програм [[Drosophila melanogaster|воћне мушице]], [[homeobox]] гена"гена“
|-
|[[1996]]
|[[Питер Ц. Доерти]], [[Ролф М. Цинкернагел]]
|"за опис начина на који [[леукоцит|бела крвна зрнца]] користе молекуле [[главни комплекс ткивне подударност|главног комплекса ткивне подударност]] (MHC молекуле) да открију и униште ћелије инфициране [[вирус]]ом"ом“
|-
|[[1997]]
|[[Стенли Б. Прузинер]]
|"за откриће [[прион]]а, инфективних [[протеин]]ских партикула"партикула“
|-
|[[1998]]
|[[Роберт Ф. Ферчгот]], [[Луис Игнаро]], [[Ферид Мурад]]
|"за опткриће гласничких својстава [[азот-моноксид]]а"а“
|-
|[[1999]]
|[[Гинтер Блобел]]
|"за откриће да новосинтетисани [[протеин]]и садрже "адресне„адресне ознаке"ознаке“ које их усмеравају ка одговарајућем делу ћелије"ћелије“
|}
 
|-
|[[Ерик Р. Кандел]]
|"за опис формирања краткорочног и дугорочног [[памћење|памћења]] на молекуларном нивоу"нивоу“
|-
|[[2001]]
|[[2009]]
|[[Елизабет Блекберн]], [[Керол Грајдер]] и [[Џек Шостак]]
|"за откриће како [[теломере]] и ензим [[теломераза]] штите [[хромозом]]е"е“
|-
|}
1.572.075

измена