Агенцијско новинарство појавило се у [[Европа|Европи]], средином [[19. век|19. века]], као последица индустријске револуције, резвоја техничке и телекомуникацијске базе и образовањем ширих слојева становништва. Прву агенцију на свету основао је трговац [[Шарл Авас]] у [[Париз]]у, [[Француска]] [[1835.]] године. [[Телеграф]] су први патентирали Кук и Витстон, у [[Енглеска|Енглеској]] [[1837.]] године. [[Семјуел Морзе]] патентирао је свој телеграфски метод "тачка„тачка - црта"црта“ (Морзеову азбуку), што је убрзало пренос вести. Телеграф је донео праву револуцију - вести су стизали до новина, а затим и до читалаца за неколико сати. [[1848.]] године шест њујоршких листова оснива агенцију Харбор њуз асосиејшн (Harbor news asociation). Та агенција ће касније прерасти у познату америчку агенцију [[Асошиејтед Прес]] (Associated Press - AP). Директор локалног телеграфског друштва [[Бернхарт Волф]] основао је новинску агенцију [[Волф]] у [[Берлин]]у [[1849.]] године, а [[1851.]] године немачки исељеник [[Пол Џулијус Ројтерс]], који је претходно радио код Волфа и Аваса, основао је у [[Лондон]]у агенцију [[Ројтерс]] (Reuters). У Русији прва телеграфска агенција основана је у [[Петровград]]у [[1894.]] године. Прва српска телеграфска агенција [[Телеграфска агенција Авала|Авала]] основана је [[1919.]] године у [[Београд]]у.
АП и Ројтерс су данас највеће светске новинске агенције, а у врху је и Авас, који се данас зове [[Агенција Франс Прес|Агенција Франс Прес - АФП]].
