Организација украјинских националиста — разлика између измена

м
navodnici
м (navodnici)
Пољско-украјински сукоб има дугу историју. У новије доба сукоб је поново оживљен након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] када је мировним уговорима Пољској припала источна [[Галиција]] (или данашња западна Украјина) на којој је тада живјело око 7.000.000 Украјинаца. Пољска се обавезала пред међународним организацијама да ће поштовати национална права Украјинаца. Међутим, све је то било само на папиру. Пољске власти су почеле [[асимилација|асимилирати]] украјинско становништво. Многе организације и украјинске школе које су постојале из времена [[Аустро-угарска|Аустро-угарске]] владавине у Галицији су укинуте. Пољска је основала [[концентрациони логор|концентрационе логоре]] за Украјинце. Тврдило се да су [[Русини]] (званични назив за Украјинце у Пољској) у ствари Пољаци те их треба повратити на своју праву националност. Пољаци нису поштовали ни Грко-католичку украјинску цркву коју је и сам [[папа]] признавао као равноправну са Римо-католичком црквом. Ишли су тако далеко да су хапсили чак и митрополита грофа Андрију Схептицког. Минирали су и палили украјинске православне и гркокатоличке цркве. Било је много пољског терора којег је чинила пољска полиција над Украјинцима. Украјинци су били масовно затварани и тучени.
 
Да би се том насиљу стало на крај Украјинци су у 1929. години основали тајну организацију под називом Организација Украјинских Националиста (ОУН). ОУН се супротставила Пољацима вршећи убиства пољских политичара или генерала. Вршене су и разне саботажне акције. Пољска је масовно насељавала пољске колонисте у Галицију и хтјела да промијени етничку слику становништва. ОУН је спаљивала пољске усјеве и пољска имања и стварала услове да се пољски колонисти уклоне из западне Украјине. ОУН и пољска тајна полиција биле су за јавност у правом невидљивом рату. Исто тако совјетски [[НКВД]] је водио тајни рат против ОУН јер је ОУН почела да дјелује и на територији совјетске Украјине, а циљ је био стварање независне украјинске државе. Руси су убили вођу ОУН пуковника Еугена Коновалца подметнувши му "поклон"„поклон“ књигу у којој је била јака бомба.
[[Слика:Organization_of_Ukrainian_Nationalists_(B).gif|Симбол ОУН-Б.|мини|десно|150п]]
==Њемачка окупација Пољске==
 
==Напад на СССР==
Пред напад Њемачке на СССР у Њемачкој је формиран један [[батаљон]] од украјинских добровољаца из Украјине. Нијемци су придобијали Украјинце [[пропаганда|пропагандом]] да ће они да помогну стварање независне украјинске дрзаве. Након страшног терора и жртава које су Украјинци доживјели у тридесетим годинама од совјетске власти стварно су многи очекивали ослобођење од Нијемаца. Овај батаљон је прешао совјетско-њемачку границу и први ушао у [[Лавов]] [[30. јун]]а 1941. године. У Лавову је затечена страшна слика. Уочи повлачења НКВД је стријељао све ухапшене Украјинце (и неке Пољаке) код којих је у полицијским картонима стајало „у случају рата стријељати"стријељати“. Радило се о неколико хиљада људи, углавном интелигенције, свештеника и комунистима политички сумњивих елемената. Исто се десило по свим градовима у западној Украјини одакле се НКВД-е повлачио.
 
==Разлаз са Нијемцима==
На терену Западне Украјине се тад појавила и Армија Крајова. Украјинска УПА је понудила сарадњу али су Пољаци одбили. Велики број пољских колониста и Пољака уопште служио је у њемачким полицијским јединицама које су Нијемци назвали „Украјинска полиција“. То је са Украјином било везано само као са географским појмом. Састав осим Пољака сачињавали су њемачки [[фолксдојчери]] из Украјине а Украјинаца је било мало. Нападајући њемачке полицијске јединице УПА је дошла у сукоб са Армијом Крајовом која се појавила као заштитник пољских колониста. УПА је нападала пољска села и хтјела да истјера Пољаке из западне Украјине. Пољаци из њемачке полиције и Армије Крајове (раздвојено) су нападали на украјинска села. Вршени су страшни покољи на једној и другој страни. Најжешћи сукоб је био у [[Волинија|Волинији]].
 
Нијемцима је одговарао пољско-украјински сукоб. Доста су се мирно према томе односили. Интервенисали су само за убијене Нијемце. За једног убијеног њемачког војника убијали су по слободном нахођењу 100 Украјинаца. Велики број Украјинаца је отпремљен у концентрационе логоре или на принудни рад у Њемачку. Кад су се у Украјини појавили и совјетски "украјински„украјински партизани"партизани“ ствар се још више искомпликовала. Борбе су се водиле између Армије Крајове и совјетских партизана и УПА и совјетских партизана, УПА и Армије Крајове и УПА и Нијемаца и АК и Нијемаца. За Нијемце су ратовали и њихови "сателити"„сателити“ ([[Румуни]], [[Мађари]] итд.). Совјетска страна је покушавала да УПА придобије на своју страну. Вођени су совјетско-украјински преговори. Совјети су тражили да се УПА стави под врховну команду оружаних снага [[СССР]]-а. Од стране УПА је постављено питање: "Признајете„Признајете ли независну Украјину?". Москва није дала задовољавајући одговор и борбе између УПА и совјетских партизана а касније регуларне совјетске армије су настављене и трајале још и у педесетим годинама, скоро десет година након завршетка Другог свјетског рата.
 
==Послије Другог свјетског рата==
Неколико година након завршетка Другог свјетског рата УПА је доживјела велики пораз кад су је у заједничкој акцији напале совјетска, пољска и чехословачка армија. До тог времена УПА је контролисала већину територије Западне Украјине, нарочито шумовите Карпате. У случају великих совјетских офанзива је прелазила границу и оперисала у шумама на територији Пољске и Словачке. Пољаци да би сасјекли економску базу УПА насилно су очистили своју територију од Украјинаца који су живјели уз пољско-совјетску (украјинску) границу. 150.000 Украјинаца је расељено на сјевер Пољске. Била је то позната Акција "ВИСЛА"„ВИСЛА“.
 
Пољска мањина није могла да опстане у западној Украјини. Масовно се исељавала у Пољску. Западна Украјина је постајала етнички чиста. Међутим, НКВД је хапсио стотине хиљада западних Украјинаца и отпремао их у [[Сибир]]. Тада су се појавили по први пут [[Руси]] у Западној Украјини. Они су добили куће и станове Украјинаца отјераних у Сибир. Стављени су на сва руководећа мјеста, од сеоских задруга, до фабрика и полиције и војске. Неким случајем једино је тернопољска област остала углавном етнички чиста.
1.572.075

измена