Персепољ — разлика између измена

м
navodnici
м (r2.7.3) (Робот: додато jv:Persepolis)
м (navodnici)
|established_title = Основан
|established_date = 515. п. н. е.
|надимак = "Трон„Трон Јамшида"Јамшида“
|панорамица = Persepolis001.jpg
}}
 
'''Персепољ''' ([[Персијски језик|староперсијски]] ''-{Pārsa}-'', ''-{Takht-e Jamshid}-'' или ''-{Chehel Minar}-'') је био церемонијални главни град [[Ахеменидско царство|Ахменидског царства]] у добу од [[550. п. н. е.]]. до [[330. п. н. е.]]. Персепољ се налази на 70 км северно-источно од модерног града [[Шираз]] у [[Покрајина Фарс|покрајини Фарс]] ([[Иран]]). Најранији остаци Персопоља дотирају из [[515. п. н. е.]], односно из доба владавине [[Дарије I|Дарија I-ог]] који је изградио град. Комплекс Персопоља налази се на узвишеној тераси, а састоји се од неколико краљевских палата, ризница и попратних грађевина, затим две велике церемонијалне дворане; "дворане„дворане од хиљаду стубова"стубова“ и [[Ападана|ападане]], која је могла примити 10.000 људи. Колосална ападана и двострука монументална стубишта украшена рељефима најпрепознатљивији су елементи [[Персија|персиске]] архитектуре из тог доба. Године [[1979]]. Персопољ је уврштен на попис [[Светска баштина|Светске баштине]] [[Унеско]] према 1, 3 и 4 категорији.
 
== Етимологија ==
[[Дарије I|Дарије]] је за локацију комплекса изабрао узвишене долине на југозападној падине планине [[Кух-и Рахмат]], која од тада постаје симбол [[Ахемениди|Ахменидске династије]]. [[Дарије I|Дарије]] је подигао властиту палату, ападану, ризницу, те градске зидине, него тешко је утврдити када је поједина грађевина била завршена. Један од доказа који може послужити за хронологију градње је запис из [[509. п. н. е.]] који спомиње изградњу градских зидина.
 
Градњу појединих објеката завршили су његови наследници. На пример, његов син [[Ксеркс I]] додао је на сјевер комплекса ''"Врата свих народа, властиту палату хадиш"'', а можда чак и трипилон. Ксерксов син [[Артаксеркс I]] [[460. п. н. е.]] додаје и гарнизон, властиту палату и завршава ''"дворану од стотину стубова"''. Неки објекти остали су незавршени, попут процесијског пута и "незавршених„незавршених врата"врата“ на северу комплекса, а приписују се углавном [[Артаксеркс III|Артаксерксу III]]. Касније су и стене североисточне планине урезане две краљевске гробнице, једна незавршена која се приписује [[Дарије III|Дарију III]].
 
За разлику од многих других монументалних грађевина [[[Античко доба|античког доба]] попут [[Партенон|Партенона]] у [[Грчка|Грчкој]] или [[Колосеум]]а у [[Римско царство|Римском царству]], Персепољ нису градили робови већ вероватно плаћени радници из свих земаља царства; [[Вавилон]]ије, [[Карија|Карије]], [[Јонија|Јоније]], [[Асирско царство|Асирије]], [[Египт]]а, итд.
"Палата Д"<br />
'''4. Период [[Артаксеркс I|Артаксеркса I]] ([[465. п. н. е.]] - [[424. п. н. е.]])'''<br />
"Дворана од стотину стубова"стубова“
 
Артаксерксова палата
 
Палата Артаксеркса III<br />
"Дворана од 32 стуба"стуба“
 
Гроб Артаксеркса III
У [[IX век|IX]] и [[XX век]]у расте број знанствених експедиција у Персепољу:
* Године [[1840]]. и [[1841]]. сликар [[Јеуген Фландин]] и архитекта [[Паскал Косте]] неколико пута посећују рушевине у Персији, укључујући и Персепољ.
* Прва истраживања проведена су [[1878]]. године када је ''Motamed-Od Dowleh Farhad Mirza'', гувернер[[Покрајина Фарс|Фарс покрајине]], откопавао "дворану„дворану од стотину стубова“.
* Убрзо након тога, [[Французи]] [[Чарлс Чипиез]] и [[Џорџс Перот]] проводе велико истраживање локације. Кроз темељно студирање откопаних рушевина и отпада, Чипиез почиње правити праве познате реконструкције палата и споменика ахемендиоског доба.
* Немачки научник Франз Столз истражује археолошке локалитете у Фарс покрајини и објављује резултате [[1882]]. године.
1.572.075

измена