Професор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато hak:Kau-su
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 14:
За држање предавања на факултету или академији потребан је (у највећем броју случајева) степен образовања [[доктор наука]] и одређен број научних радова.
 
Универзитетска каријера у републици Србији обично почиње са позицијом "асистента"„асистента“. "Асистент"„Асистент“ асистира професору или предавачу, изводи или помаже при извођењу вежби, а понекада држи предавања под надзором професора. "Асистент"„Асистент“ не може да оцењује студенте, и није потребно да има докторат већ магистуру или у новије време титулу "мастер"„мастер“.
 
За следећи ниво је неопходан докторат (изузев у уметностима где је магистеријум највиши ниво). То је "доцент"„доцент“ што је еквивалент "Assistant Professor", са енглеског говорног подручја. За разлику од асистента, доценту је дозвољено да самостално држи предавања, да испитује, да буде супервизор научних радова и теза, и да има позицију на предметима. Могуће је да се на истом предмету деси да у исто време буду редовни или ванредни професор и доцент. Тада доцент је у зависном положају у односу на професора, али још увек поседује независност, за разлику од асистента.
 
Након четри, пет или више (изузеци су ретки), и значајног научног допринос, доцент може да буде изабран у звање ванредног професора која је еквивалент "Associated Professor" или поновно изабран у звање доцента. Звање ванредног професора је нормално минимално потребно за избор за Декана факултета или члана Универзитетског савета или Ректора. У процесу избора ванредног професора, само чланови катедре, факултета или универзитета који су ванредни или редовни професори могу да гласају.
 
Након четири или пет година и значајног научног доприноса, ванредни професор може да буде поново изабран у исто звање или може да буде биран у највише академско звање на универзитету "редовни„редовни професор"професор“ - "Full-professor". Редовни професори су изузети од даљих процеса избора.
 
Титула Емеритус требало би најчешће да буде доступна малом броју професора са великим академским и научним доприносом, као и свим бившим Рекоторима.