Регион Мурсија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 22:
==Историја==
Картагињани су успоставили стално трговачко насеље на обали близу [[Картахена|Картахене]].
Картахену је основао [[Хасдрубал]] око [[230. п. н. е.|230. п. н. е.]] и назвао је Карт Хадашт (на пунском "Нови„Нови град"). За картагињанске трговце планинска територија је била само иберијско залеђе њиховога царства, које се протезало дуж обала мора. Хасдрубал је вештом дипломатијом проширио територије. [[Ханибал]] је добијао [[сребро]] из тадашњих рудника, што је било од велике важности за вођење рата против Рима, тј. за [[Други пунски рат]]. Доласком [[Публије Корнелије Сципион Африканац Старији|Сципиона Африканца]] у [[Хиспанија|Хиспанију]] [[210. п. н. е.|210. п. н. е.]] дошло је до великога преокрета. Вештом дипломатијом Сципион је придобио локална племена, па су Римљани уз помоћ локалних племена побеђивали у Хиспанији. Коначно су [[209. п. н. е.|209. п. н. е.]] освојили [[Картахена|Картахену]] и назвали су је Картаго Нова ({{јез-лат|Carthago Nova}}). Римска Мурсија је била део провинције Хиспаниа Картагиниенсис ({{јез-лат|Carthaginiensis}}). [[Вандали]] су [[425]]. опљачкали делове Мурсије. [[Визиготи]] су [[624|624.]] освојили подручје.
 
[[Маври|Мавари]] су [[711]]. освојили Мурсију. Мавари су први створили велике иригационе системе, о којима овиси пољопривреда Мурсије. Провинција се тада звала Тодмир. Град Мурсију је основао Абд Ел Рахман II [[825]]. године под именом Мурсија (-{Mursiya}-).
Ред 34:
Регија је смештена на крајњем истоку [[Бетијски кордиљери|Бетијских кордиљера]]. Око 27% територија регије је планинско подручје, 38% су планинске завале, а 35% су равнице и брежуљци. Клима је медитеранска са сухим зимама (око 11°-{C}- је просечна темапаратура у јануару) и врућим летима. Просечна годишња темпаратура је 18°-{C}-. Има између 300 и 350 -{mm}- падавина годишње. Током године између 120 и 150 дана са потпоуно ведрим небом. Највише кише има у априлу и октобру. Обзиром на удаљеност од мора постоје темапаратурне разлике између обалних подручја и унутрашњости, а посебно зими. Град [[Мурсија|Мурција]] држи рекорд по највишој темпаратури у Шпанији у 20. веку. Тако је 4. јула 1994. измерено 47,2°-{C}-.
 
У Мурсији се налази и највеће природно језеро у Шпанији [[Мар Менор]], што значи "Мало„Мало море"море“. То је слано језеро, које се налази уз море. Проглашено је посебним заштићеним подручјем.
 
==Туризам==