Румунска револуција 1989. — разлика између измена

Као и суседним земљама и у [[Румунија|Румунији]] је дошло до општег незадовољства [[комунизам|комунистичким]] режимом крајем 80их година [[20. век]]а. Међутим, у Румунији није дошло до [[дестаљинизација|дестаљинизације]] и тиранија режима је била много већа него у другим земљама. [[Николае Чаушеску|Чаушеску]]ово вођење земље са нагласком на отплату великог страног [[дуг]]а и на градњи мега-пројеката (огромна [[Палата Народа (Букурешт)|Палата Народа]], [[Канал Чернавода-Негру Вода]],...) довело је до наглог и великог сиромашења [[Румуни|румунског становништва]]. Са друге стране [[Румунија]] је била права "полицијска„полицијска држава"држава“, где је тајна полиција (рум. [[Секуритатеа]]) могла да ради шта је хтела са било којом особом осим са државним врхом.

[[Николае Чаушеску]] и његова жена [[Елена Чаушеску|Елена]] су били "прави"„прави“ [[диктатор]]ски пар, који је од себе ствара култ током 25 година владавине. Њихова владавина више је подсећала на комунистичке режиме на [[Далеки исток|Далеком истоку]] ([[Северна Кореја]], [[Кина]] за време [[Културна револуција|"Културне револуције"револуције“]]) него на режиме у околним [[комунизам|комунистичким]] државама. Када је [[Михаил Горбачов]] започео са реформама у [[СССР]]у (тзв. "[[Перестројка]]") Чаушеску је наставио "тврдом„тврдом линијом"линијом“. Иако га је Горбачов критиковао због начина владавине Чаушеску је остао истрајан и у историју је отишао као последњи заговорник овог правца у [[Источна Европа|источној Европи]].

Због погоршаног стања у земљи [[Николае Чаушеску|Чаушеску]] се прерано вратио 20. децембра из посете [[Иран]]у. Одмах је одржао говор о "страном„страном нападу на независност [[Румунија|Румуније]]". Дан касније он је са балкона зграде партијског комитета пред 110 хиљада насилно окупљених људи одржао говор у циљу смиривања нереда у [[Темишвар]]у и истицања [[комунизам|комунистичких идеала]]. Без додира са народом, Чаушеску је био сигуран да ће га маса подржати великим аплаузом. Али ово су учинили само они у предњим редовима, који су били најизложенији погледу. У то време просечан радник зарађивао је 4 долара дневно. Изненада, на крајевима окупљење масе људи почели су немири, додатно искомпливани подметнутим [[бомба]]ма, хицима и [[пожар]]има, што је направило невиђени хаос у маси. [[Секуритатеа]] је напала неодговорну и бунилачки настројену масу. Чаушеску се са пратњом одмах повукао у зграду комитета. У [[Букурешт]]у су тад настали нереди слични оним у [[Темишвар]]у. Узвикивани су слогани против партије и диктатора и замењиване [[застава|заставе]] комунистичке [[Румунија|Румуније]] са старим заставама без комунистичких симбола. Број људи на улици је растао и ускоро се војска и полиција појавиле на улици. На масу су је пуцано са разних зграда и уличних места, из [[тенк]]ова, људи су пребијани и поливани водом под притиском. Преживели су се повлачили са улица и пред зору град је био пуст.

На вест о хапшењу веома омрзнутом председничког пара у [[Румунија|Румунији]], посебно у [[Букурешт]]у, је настало славље. Цепани су потрети Чаушескуа и партије. Истовремно дошло је до сукова између фракција у војсци на [[букурешт]]анском аеродрому [[Отопени]], где је било много жртава. Већи део војске био је одан старом режиму и заузео је многе кључне зграде у [[Букурешт]]у. 24. децембра [[Букурешт]] је био у "ратном„ратном стању"стању“, јер су [[тенк]]ови и војна возила патролирали градом. Било је много пожара и пуцњаве. Али, ово је трајало 27. децембра, када се стање смирило.

У поређењу са другим земљама у окружењу промена власти била је тешка и "крвава"„крвава“. Током револуције од стране полиције и војске погинуло је 1.104 румунска грађана, а рањено 3.352. Међународно мњење и многе државе подржале су Румунску револуцију и послале помоћ у храни, лековима и одећи.