Светионик у Александрији — разлика између измена

'''Светионик у Александрији''' ({{јез-грч|o Φάρος της Αλεξάνδρειας}}), један од [[седам светских чуда]], је направљен између [[300]]. и [[280]]. године п. н. е. на полустрву [[Фарос]]у. Направио га је грчки архитекта [[Сострат]]. Од свих светских чуда, једино је светионик у [[Александрија|Александрији]], поред своје архитектонске чудесности, имао и практичну намену - омогућавао је бродовима безбедан повратак у Велику луку Александрије. У архитектонском смислу, овај светионик је ипак имао највећи значај - то је била највиша грађевина на свету у то време и њена светлост се могла видети на 50 [[километар]]а од александријске обале.

 

 

Изградњу је започео [[Птолемеј I Сотер]] око [[290. п. н. е.|290. године п. н. е]], а она је завршена након његове смрти, током владавине његовог сина Птолемеја Филаделфија. Состратус, Еуклидов савременик, био је архитекта светионика, али су детаљне прорачуне за грађевину извршили научници александријске библиотеке-музеја. Како сведочи грчки писац Страбон трошкови изградње светионика били су изузетно велики. Легенда каже да је Сострат, дуго трагао за грађевинским материјалом за темељ, који би могао одупрети морској води. Најзад је свој џиновски торањ сместио на огромне стаклене блокове. Светионик је био висок преко 117 метара и у подножју имао око 300 соба.. На највишем спрату ноћу је горела ватра, а дању се сигнализирало огледалима. Фарос је морепловцима из свих крајева света омогућавао да безбедно уплове у луку Александрије.

Када су [[Арапи]] покорили [[Египат]], дивили су се Александрији и њеном богатству. Светионик наставља да се помиње у њиховим списима и путничким извештајима. Ипак, нови владари су престоницу преместили у [[Каиро]], с обзиром да нису имали никаквих веза са [[Медитеран]]ом. Када је грешком велико огледало светионика разбијено, оно није било ни замењено. Велики [[земљотрес]] [[956]]. године н. е. потресао је Александрију и нанео мања оштећења светионику, а затим су два још јача земљотреса ([[1303]]. и 1323. године н. е.) нанела нова, још већа оштећења. Када је познати арапски путник [[Ибн Батута]] посетио Александрију [[1349]]. године н. е., није могао да уђе у руинирани светионик, чак ни да приђе његовом главном улазу. Последње погавље у историји светионика догодило се 1480. године н. е. када је египатски султан Мамелук Ћатбеј одлучио да ојача одбрамбене зидине града Александрије - изградио је средњовековну тврђаву на истом месту на којем се налазио светионик, користећи његов грађевински материјал, пре свега мермер. Део тврђаве су 1882. године срушили британски бродови приликом заузимања Александрије. Данас се ту налази Поморски музеј.

 

{{Седам светских чуда}}