Свиштовски мир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато mk:Свиштовски договор |
м navodnici |
||
Ред 13:
Многи Срби су као [[фрајкори|добровољци]] активно учествовали на страни Аустрије. Овај период српске историје се назива [[Кочина крајина]], по [[Коча Анђелковић|Кочи Анђелковићу]], једном од комаданата српских добровољаца. Свиштовски мир није донео Србима у Османском царству независност од турске власти, већ само [[амнестија|амнестију]] због учешћа у рату на страни Аустроугарске. Да би смирио незадовољсво вођа српског народа са територије Османског царства, турски султан [[Селим III]] је ферманима из 1793/1794. потврдио Србима раније органе власти, тако да су поред везира и кадије, селима управљали и кнезови, а у кнежинама [[обор-кнез|оборкнезови]]. Тада је у Београдском пашалуку било 45 кнежина; затим ферманом од априла [[1796]]. године на чело 12 нахија бирани су обор-кнезови који су сами убирали порезе и предавали их властима, чак су делимично вршили и судску и управну власт у својим кнежинама. Међутим, сукоби са [[Јањичари|јањичарима]], који су и даље хтели највишу власт и спахијама који су желели освету, због угроженог положаја, све више су заоштравани.
Доласком новог паше [[Абу Бекир]]а, ситуација у Београдском пашалуку се доста изменила. Приликом његове посете [[Ниш]]у, организовано је убиство тадашњег предводника јањичара, Дели-Ахмета кога је с леђа убио један од пашиних слуга. Одмах, након тога, посебним [[ферман]]ом [[паша]] је наредио [[јањичари]]ма да се уклоне из Београдског пашалука. Јањичари су се претежно склонили у суседне покрајине. У наредном периоду у Србији долази до оживљавања привреде, а тако је било у Србији на почетку владавине [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафе]], наследника Абу Бекира. Чак су за време његове владавине неки Срби као [[Алекса Ненадовић]] дошли до положаја [[обор-кнез]]ова због чега су новог пашу неки називали
[[Категорија:Аустријско-турски рат (1788—1791)]]
|