Суђаје — разлика између измена

Код [[Срби|Срба]] у форми судница, суђеница, усуде, суђаје али и ориснице, код [[Хрвати|Хрвата]] rojenica, rođenica, suđenica; код [[Словенци|Словенаца]] sujenica, sojenica; код [[Бугари|Бугара]] а делом и код Срба у источној Србији ориснице; код [[Чеси|Чеха]] sudička, rodička; код [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] sudžička, wosudnica; код [[Руси|Руса]] роженица, уделвница, наречница. Сам термин "наречница"„наречница“ долази од глагола наричем, опредељујем, док српски и бугарски израз "орисници"„орисници“ од грч. orizw ''наређујем, опредељујем"<ref>Георг., 1993: 164</ref>. Назив рођеница долази од глагола родити, а суђеница од судити.

Код Срба постоји обичај да се, док је мало дете у кући, не сме давати ватра из куће, а посебно не у вечерњим сатима. [[Алекса Васиљевић]] је у [[Сврљиг]]у забележио следећи обичај: "Не„Не ваља ништа давати из куће после сунчева захода ако у кући има мало дете, да не би плакало, и да му се какво зло не догоди. Ако се, пак, мора дати, н. и. ватра, онда укућанин очакне угљен на прагу, и изнесе те му да преко прага, да не може зло у кућу ући"ући“. Код [[Вук Караџић|Вука]] је забележена [[пословица]]: "Није„Није трећу ноћ, дочуван"дочуван“.

Тако су исто мислили и стари Руси о својим најглавнијим божанствима: Роду и Рожаницама. Једном речи, оно што суђаје досуде те ноћи остаје трајни аманет. Постоји изрека: "Тако„Тако му је суђено"суђено“. Или, уколико у кући није све спремно за долазак суђеница, а посебно уколико нису сви укућани будни, тада ће судбина детета кренути лошим путем.

:"Да „Да ли се Рођењу и Рожаници даје хлеба, сира и меда?