Тихомир Огњанов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 33:
'''Тихомир Огњанов''' ([[Суботица]], [[2. март]] [[1927]] — [[Суботица]], [[2. јул]] [[2006]]) је бивши [[Југославија|југословенски]] фудбалски репрезентативац.
 
Огњанов је један од чланова легендарног југословенског „олимпијског тима"тима“, истакнуто десно крило, репрезентативац и тренер.
 
Почео је да игра [[1939.]] у „петлићима“ [[Суботица|суботичког]] [[ФК ЖАК]]а. Наставио у [[РСК Суботица]] и [[ФК Бачка|Бачкој]] све до [[1946.]] кад је прешао у [[ФК Спартак Суботица|Спартак]]. За време служења кадровског рока у [[ЈНА]] одиграо је [[1947.]] и 9 утакмица {{чињеница|date=07. 2011.}} за [[Београд|београдски]] [[ФК Партизан|Партизан]] (постигао 7 голова).{{чињеница|date=07. 2011.}}
Ред 39:
Зенит каријере достигао је у београдској [[ФК Црвена звезда|Црвеној звезди]] за коју је од [[25. августа]] [[1949.]] до [[24. маја]] [[1953.]] одиграо укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола (од тога 75 првенствених и 22 гола) и освојио две титуле [[Првенство Југославије у фудбалу|првака Југославије]] ([[Првенство Југославије у фудбалу 1951.|1951]] и [[Првенство Југославије у фудбалу 1952/53.|1952/53.]]) и два трофеја [[Куп Југославије у фудбалу|Купа југославије]] ([[Куп Југославије у фудбалу 1949.|1949.]] и [[Куп Југославије у фудбалу 1950.|1950.]]) Каријеру је завршио у суботичком [[ФК Спартак Суботица|Спартаку]] (1953—1961) у коме је [[5. марта]] [[1961.]] одиграо последњу утакмицу. У дресу Суботичана одиграо је 110 прволигашких утакмица и постигао 71 гол.
 
Уз пет сусрета и три гола за младу ([[1953]]) и две утакмице и један гол за „Б"„Б“ тим ([[1949]]—[[1955]]), одиграо је и 28 утакмица и постигао седам голова за најбољу [[Фудбалска репрезентација Југославије|селекцију Југославије]]. Дебитовао је [[28. маја]] [[1950.]] против [[Фудбалска репрезентација Данске|Данске]] (5:1) у [[Београд]]у. а од дреса са државним грбом опростио се [[17. јуна]] [[1956.]] у сусрету са [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустријом]] (1:1) у [[Загреб]]у.
 
Учествовао је [[1952.]] на [[Летње олимпијске игре 1952.|олимпијском турниру у Финској]], на коме је Југославија освојила сребрну медаљу (у финалу против [[Фудбалске репрезентације Мађарске|Мађарске]] 0:2). На [[Светско првенство у фудбалу 1950.|Светском првенству 1950]] у [[Бразил]]у у сусрету против [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]] (3:0) био је теже повређен, али је пожртвовано играо до краја и чак постигао један гол. Налазио се међу изабраницима на [[Светско првенство у фудбалу 1954.|Светско првенство 1954.]] у [[Швајцарска|Швајцарској]], али недовољно опорављен после операције препона није играо. Због бројних повреда једини је члан нашег славног,, олимпијског тима"тима“ који није прославио „златни јубилеј"јубилеј“ - 50 утакмица у репрезентацији.
 
Бавио се и тренерским послом. Радио је у [[ОФК Суботица]], у [[ФК Спартак Суботица|Спартаку]], двапут у [[ФК Црвенка|Црвенки]] и на крају у суботичком [[ФК Север|Северу]]. Био је и технички руководилац [[ФК Спартак Суботица|Спартака]] и члан председништва овога клуба.