Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена

Име значи "ван„ван љубичастог"љубичастог“, од латинског -{''ultra''}- - "ван"„ван“, где љубичасто означава део спектра видљиве светлсоти са најмањим таласним дужинама.

Откриће UV зрачења тесно је повезано са опажањем да соли сребра потамне када се изложе сунчевој светлости. Године 1801. немачки истраживач [[Јохан Вилхелм Ритер|Јохан Ритер]] направио је кључно откриће да су невидљиви зраци на самом крају љубичасте области видљивог спектра изузетно ефикасни у затамњивању папира натопљеног среброхлоридом. Да би нагласио њихову хемијску реактивност назвао их је "деоксидујућим„деоксидујућим зрацима"зрацима“ наспрам "топлотних„топлотних зрака"зрака“ на другом крају видљивог спектра. Деоксидујућим зрацима име је убрзо промењено у "хемијске„хемијске зраке"зраке“ и такво се одржало током [[19. век]]а. Касније су хемијски и топлотни зраци замењени модерним називима ултраљубичасти и инфрацрвени зраци.<ref name="hockberger">

Када се разматра утицај УВ зрачења на здравље човека и на околину, спектар УВ зрачења се обично дели на на '''UVA''' (400&ndash;315 nm) зрачење, још названо дуготаласним или "црним"„црним“ светлом; '''UVB''' (315&ndash;280 nm) зрачење, познато и као средњеталсно зрачење; и '''UVC''' (<&nbsp;280&nbsp;nm), краткоталасно или "гермицидно"„гермицидно“ зрачење. <!--See [[1 E-7 m]] for a list of objects of comparable sizes.-->

Извор "црне„црне светлости"светлости“ је лампа која емитује дуготаласно UV зрачење и врло мало видљиве светлости. Она се прави као и нормална флуресцентна лампа осим што се користи само један фосфор a обична стаклена цев замени дубоко плавим љубичастим стаклом такозваним [[Вудово стакло|Вудовим стаклом]].