31.135
измена
м (navodnici) |
Нема описа измене |
||
{{Политичка партија 4
| име = Српска напредна странка
| изворно_име =
| лого
| величина
| лого_опис
| председник =
| лидер
| вођа1_титула = Лидери
| вођа1_име
| вођа2_титула
| вођа2_име
| вођа3_титула
| вођа3_име =
| секретар =
| портпарол =
| оснивач
| слоган
| основана
| распуштена
| претходне странке
| наследник = [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]]
| седиште =
| држава
| врста_територије =
| назив_територије
| новине =
| млади огранак
| студентско крило
| број_чланова =
| број_чланова_година
| идеологија = [[
| позиција
| међународно_чланство
| европско_чланство =
| боје
| интернет_страница
| напомена =
}}
'''Српска напредна странка''' је била једна од четири најважније политичке странке у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] пре [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Странка је постојала од [[1881]]. до [[1896]], потом поново од [[1906]]. до [[1919]]. године. Деловала је и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] од [[1920]]. до [[1925]]. године.
== Историја ==
=== Краљевина Србија ===
Основана је у јануару [[1881]]. године око групе младоконзервативаца окупљених око листа „Видело“. Прваци Напредне странке су били [[Милан Пироћанац]] (први председник, до
▲Основана је у јануару [[1881]]. године око групе младоконзервативаца окупљених око листа „Видело“. Прваци Напредне странке су били [[Милан Пироћанац]] (први председник, до 1883), [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] (други председник, до 1887), [[Стојан Новаковић]] (председник после обнове 1906) и [[Чедомиљ Мијатовић]]. Обично се сматрају настављачима групе старих конзервативаца ([[Илија Гарашанин]], [[Јован Мариновић]], [[Данило Стефановић]], [[Никола Христић|Никола]] и [[Филип Христић]], [[Ђорђе Ценић]], [[Коста Цукић]]), али су вође напредњака од њих далеко либералнији и модернији.
СНС је дошла на власт подржана од стране кнеза [[краљ Милан Обреновић|Милана Обреновића]] и спроводила је либералне реформе, уверена да је то једини пут стварног осамостаљења и напретка Србије. У прво време били су у савезништву са [[Народна радикална странка|радикалима]] али су брзо ушли у сукоб и око власти и око политичких начела. Донела је прве и напредне законе о просвети, судовима, политичким странкама, Народној банци и стајаћој војсци. Након [[Тимочка буна|Тимочке буне]] [[1883]]. и [[Српско-бугарски рат|Српско-бугарског рата]] [[1885]]. постаје зависна од краља Милана, али и непопуларна у народу. После 1887. године налази се у опозицији, да би око 140 напредњака било из освете побијено [[1889]]. године, када су радикали формирали владу. Представници напредњака и касније учетвују у нерадикалским или неутралним владама.
=== После Првог светског рата ===
После Првог светског рата, напредњаци заједно са самосталцима, либералима, једним делом радикалских првака и већим делом српског и мањим хрватског крила [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]] учествују у стварању [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]].
== Програм ==
У програму Напредне странке из 1889. године стоји: чланови ове странке
▲У програму Напредне странке из 1889. године стоји: чланови ове странке „остају и даље верни начелу напретка српског“, усвајајући начело „да радња и борба за српски народ значи да се ради за самосталност, ускрс и јединство Срба. Да се за самосталност Срба не може радити успешније него у пуној слози са просветом и образованошћу светском, а пазећи увек народне потребе и на велике интересе будућности српске. Да Напредна странка, остајући верна начелу напретка у народном и државном животу, настави свој рад на томе: да се уставност истински развија за све и свакога, да закон и ред постану светиња у земљи, да се сузбија насиље и озго и оздо, да се родољубље српско оличава у стварноме раду, да у српском државном животу извојују победу знање и поштење, да се истинита просвета креће упоредо са просветом напредних народа и да се сузбија полутанство, да се привредно стање Срба унапређује и да се Србија приближава економској независности својој, да, поштујући самосталност и праведне аспирације других народа, ради на томе да се поштује самосталност и да се остварују праведне аспирације народа српског и да у погледу Балканског полуострва за Напредну странку вреди и даље начело: Исток источним народима“.
== Истакнути чланови ==
Напредњачкој оријентацији припадали су, краће или дуже време, и многи други значајни људи Србије свога доба – председници владе [[Љубомир Каљевић]], [[Владан Ђорђевић]], [[Светомир Николајевић]] [[Лазар Докић]] и [[Алекса Јовановић]], [[Милан Ђ. Милићевић]], [[Вукашин Петровић]], [[Ђура Хорватовић]], [[Драгутин Франасовић]], [[Милан Кујунџић]], [[Андра Ђорђевић]], [[Љубомир Ковачевић]], [[Мита Ракић]] и други.
{{Commonscat|Serbian Progressive Party}}
[[Категорија:Бивше политичке партије у Србији]]
|