Српска напредна странка (Краљевина Србија) — разлика између измена

нема описа измене
м (navodnici)
Нема описа измене
{{друго значење|ако сте тражили нову политичку партију у Србији, погледајте| [[Српска напредна странка]]}}
{{Политичка партија 4
| име = Српска напредна странка
| изворно_име =
| лого =
| величина =
| лого_опис =
| председник =
| лидер =
| вођа1_титула = Лидери
| вођа1_име = [[Милан Пироћанац]],<br> [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]],<br> [[Стојан Новаковић]],<br> [[Чедомиљ Мијатовић]].
| вођа2_титула =
| вођа2_име =
| вођа3_титула =
| вођа3_име =
| секретар =
| портпарол =
| оснивач =
| слоган =
| основана = [[1861]] (обновљена [[1906]]. и [[1920]])
| распуштена = [[1925]] (први пут [[1896]],па опетпа [[1919]])
| претходне странке =
| наследник = [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]]
| седиште =
| држава =
| врста_територије =
| назив_територије =
| новине =
| млади огранак =
| студентско крило =
| број_чланова =
| број_чланова_година =
| идеологија = [[Либерализамлиберализам]], <br> [[Конзервативизамконзервативизам]].
| позиција =
| међународно_чланство =
| европско_чланство =
| боје =
| интернет_страница =
| напомена =
}}
'''Српска напредна странка''' је била једна од четири најважније политичке странке у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] пре [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Странка је постојала од [[1881]]. до [[1896]], потом поново од [[1906]]. до [[1919]]. године. Деловала је и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] од [[1920]]. до [[1925]]. године.
 
Странка је постојала од [[1881]]. до [[1896]], потом поново од [[1906]]. до [[1919]]. године. Деловала је и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] од [[1920]]. до [[1925]]. године.
 
== Историја ==
=== Краљевина Србија ===
Основана је у јануару [[1881]]. године око групе младоконзервативаца окупљених око листа „Видело“. Прваци Напредне странке су били [[Милан Пироћанац]] (први председник, до 18831886), [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] (други председник, до 18871898), [[Стојан Новаковић]] (председник после обнове 1906) и [[Чедомиљ Мијатовић]]. Обично се сматрају настављачима групе старих конзервативаца ([[Илија Гарашанин]], [[Јован Мариновић]], [[Данило Стефановић]], [[Никола Христић|Никола]] и [[Филип Христић]], [[Ђорђе Ценић]], [[Коста Цукић]]), али су вође напредњака од њих далеко либералнији и модернији.
 
Основана је у јануару [[1881]]. године око групе младоконзервативаца окупљених око листа „Видело“. Прваци Напредне странке су били [[Милан Пироћанац]] (први председник, до 1883), [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] (други председник, до 1887), [[Стојан Новаковић]] (председник после обнове 1906) и [[Чедомиљ Мијатовић]]. Обично се сматрају настављачима групе старих конзервативаца ([[Илија Гарашанин]], [[Јован Мариновић]], [[Данило Стефановић]], [[Никола Христић|Никола]] и [[Филип Христић]], [[Ђорђе Ценић]], [[Коста Цукић]]), али су вође напредњака од њих далеко либералнији и модернији.
 
СНС је дошла на власт подржана од стране кнеза [[краљ Милан Обреновић|Милана Обреновића]] и спроводила је либералне реформе, уверена да је то једини пут стварног осамостаљења и напретка Србије. У прво време били су у савезништву са [[Народна радикална странка|радикалима]] али су брзо ушли у сукоб и око власти и око политичких начела. Донела је прве и напредне законе о просвети, судовима, политичким странкама, Народној банци и стајаћој војсци. Након [[Тимочка буна|Тимочке буне]] [[1883]]. и [[Српско-бугарски рат|Српско-бугарског рата]] [[1885]]. постаје зависна од краља Милана, али и непопуларна у народу. После 1887. године налази се у опозицији, да би око 140 напредњака било из освете побијено [[1889]]. године, када су радикали формирали владу. Представници напредњака и касније учетвују у нерадикалским или неутралним владама.
 
=== После Првог светског рата ===
 
После Првог светског рата, напредњаци заједно са самосталцима, либералима, једним делом радикалских првака и већим делом српског и мањим хрватског крила [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]] учествују у стварању [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]].
 
== Програм ==
У програму Напредне странке из 1889. године стоји: чланови ове странке „остају''остају и даље верни начелу напретка српског“српског'', усвајајући начело „да''да радња и борба за српски народ значи да се ради за самосталност, ускрс и јединство Срба. Да се за самосталност Срба не може радити успешније него у пуној слози са просветом и образованошћу светском, а пазећи увек народне потребе и на велике интересе будућности српске. Да Напредна странка, остајући верна начелу напретка у народном и државном животу, настави свој рад на томе: да се уставност истински развија за све и свакога, да закон и ред постану светиња у земљи, да се сузбија насиље и озго и оздо, да се родољубље српско оличава у стварноме раду, да у српском државном животу извојују победу знање и поштење, да се истинита просвета креће упоредо са просветом напредних народа и да се сузбија полутанство, да се привредно стање Срба унапређује и да се Србија приближава економској независности својој, да, поштујући самосталност и праведне аспирације других народа, ради на томе да се поштује самосталност и да се остварују праведне аспирације народа српског и да у погледу Балканског полуострва за Напредну странку вреди и даље начело: Исток источним народима“народима.''
 
У програму Напредне странке из 1889. године стоји: чланови ове странке „остају и даље верни начелу напретка српског“, усвајајући начело „да радња и борба за српски народ значи да се ради за самосталност, ускрс и јединство Срба. Да се за самосталност Срба не може радити успешније него у пуној слози са просветом и образованошћу светском, а пазећи увек народне потребе и на велике интересе будућности српске. Да Напредна странка, остајући верна начелу напретка у народном и државном животу, настави свој рад на томе: да се уставност истински развија за све и свакога, да закон и ред постану светиња у земљи, да се сузбија насиље и озго и оздо, да се родољубље српско оличава у стварноме раду, да у српском државном животу извојују победу знање и поштење, да се истинита просвета креће упоредо са просветом напредних народа и да се сузбија полутанство, да се привредно стање Срба унапређује и да се Србија приближава економској независности својој, да, поштујући самосталност и праведне аспирације других народа, ради на томе да се поштује самосталност и да се остварују праведне аспирације народа српског и да у погледу Балканског полуострва за Напредну странку вреди и даље начело: Исток источним народима“.
 
== Истакнути чланови ==
 
Напредњачкој оријентацији припадали су, краће или дуже време, и многи други значајни људи Србије свога доба – председници владе [[Љубомир Каљевић]], [[Владан Ђорђевић]], [[Светомир Николајевић]] [[Лазар Докић]] и [[Алекса Јовановић]], [[Милан Ђ. Милићевић]], [[Вукашин Петровић]], [[Ђура Хорватовић]], [[Драгутин Франасовић]], [[Милан Кујунџић]], [[Андра Ђорђевић]], [[Љубомир Ковачевић]], [[Мита Ракић]] и други.
 
== Види још ==
 
* [[Српска напредна странка]]
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Serbian Progressive Party}}
 
[[Категорија:Бивше политичке партије у Србији]]