Чаробна лампа (Laterna magica) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2+) (Робот: додато uk:Чарівний ліхтар |
м navodnici |
||
Ред 4:
==Увод==
Направе које су користиле светлост и оптику, служиле су у различите сврхе. Човек је помоћу њих успевао да себи приближи и објасни појаве које су голим оком несагледиве и чудновате, али и обрнуто, да појаве објашњиве природним законима учини чудноватим и магијским.
Једна таква справа, названа ''чаробна лампа'', темељена је такође на принципу светлосне пројекције. Али, за разлику од [[Камера опскура|камере опскуре]], која је слику околног простора пројектовала у своју унутрашњост,
Прва
Истини за вољу треба истаћи да су истим називом означавана два различито изведена уређаја. Оптички принцип је био исти али се слика могла видети на различите начине. Основни облик латерне магике подразумевао је уређај сличан данашњем дија-пројектору. Извор светлости био је пламен лампе потпомогнут једним параболичним огледалом које је појачавало светлост и усмеравало њен сноп у одређеном правцу. Испред извора светлости налазило се сабирно [[Фотографско сочиво|сочиво]] (познато и као кондензор) које је концентрисало светлосни сноп на стаклену плочу са сликом. На стаклу је тушем и бојама насликана нека пригодна представа (религиозна, морализаторска, предели, измишљена бића или животиње), која је приказивана публици.
Постојао је и други вид те справе у облику кутије са малим отвором којем се морало прићи, прислонити око на њега и гледати слику у кутији. Призори су мењани уметањем различитих слика на стаклу. Та варијанта
==Илузиониста Робертсон==
У јеку [[Рационализам |рационализма]], зачудо, владала је опсесивна потреба за [[Магија|магијским]] ритуалима. На цени је био [[Велики Албер]], књига [[Алхемија|алхемичарских]] трикова која је изазивала помодну помаму у палатама богате господе. У таквој клими, крајем 18. века, непосредно после Револуције, у Француској се појавио Белгијанац, илузионист, Е. Г. Робертс, звани Робертсон. Он се хвалио да поседује натприродна својства и способност да комуницира са покојницима. Публика је нагрнула а он је своје приредбе одржавао у пригодном простору – старом капуцинском манастиру. Робертсон је своје представе заснивао на познавању [[Оптика|оптике]] и [[Празноверје|празноверју]] људи. Јер његове представе нису биле мађијске већ смишљено коришћење закона преламања и одбијања светлости. Робертсон је са више лампи комбиновао нивое јачине светлости, и вешто пројектовао исти цртеж у две или више величина, па се стицао утисак кретања у претапању. Гледаоци су с зебњом, у потпуном мраку гледали на платно постављено између њих и пројекционог апарата, тако да је заиста било тешко одупрети се утиску да духови лебде у ваздуху.
Кад више није било публике, Робертсон је решио да обелодани и још једном уновчи своје вештине. Написао је приручник за домаћу употребу
== Литература ==
|