Шуњата — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 28:
Око [[5. век]]а неки будисти, иако признају да се појаве одликују несуштаственошћу, почињу да трагају за позитивнијом формулацијом овог искуства. Они су такође свет сматрали ништавним, јер је »без упоришта« (''нир-аламбана'') изван свести.<ref name="Filozofijski rečnik">Jogačara, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref> Тврдили су да је само свест (''виђнана'') стварна, због чега је њихова школа названа [[виђнана-вада]], позната и као [[јогачара]], по упражњавању [[јога|јоге]]. Јогачаре сматрају »свест по себи« као извор целокупног опажања и моћи створања облика.
 
Према јогачарама, појава [[илузија|илузије]] показује да свест може имати садржај без одговарајућег објекта изван себе, што показује "самосадржану„самосадржану природу свести“.<ref>T R V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism (1955), 13. pogl.</ref> Иако се обична људска свест заплиће у обмане и привиђења, истинска свест је изван таквих запетљаности; она је попут празног простора. Главна духовна ове школе је била »упознај сопствену свест«, што је значило: испразни из себе све што није »изворна права свест«.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
=== Чан ===
Ред 36:
== Критике ==
 
Међу првим струјама у раном будизму налазимо и на супротан став шуњата-вади, да "све„све јесте"јесте“ (сарвам-асти), по којем главна реалистичка школа добија назив [[сарвасти-вада]].<ref>Šunjata, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шуњата