Шуњата — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м navodnici |
||
Ред 28:
Око [[5. век]]а неки будисти, иако признају да се појаве одликују несуштаственошћу, почињу да трагају за позитивнијом формулацијом овог искуства. Они су такође свет сматрали ништавним, јер је »без упоришта« (''нир-аламбана'') изван свести.<ref name="Filozofijski rečnik">Jogačara, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref> Тврдили су да је само свест (''виђнана'') стварна, због чега је њихова школа названа [[виђнана-вада]], позната и као [[јогачара]], по упражњавању [[јога|јоге]]. Јогачаре сматрају »свест по себи« као извор целокупног опажања и моћи створања облика.
Према јогачарама, појава [[илузија|илузије]] показује да свест може имати садржај без одговарајућег објекта изван себе, што показује
=== Чан ===
Ред 36:
== Критике ==
Међу првим струјама у раном будизму налазимо и на супротан став шуњата-вади, да
== Извори ==
|