Бернард Монтгомери — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м zamena kutijice
Ред 1:
{{Војно лице
{{Биографија
| име = Бернард Монтгомери
| презиме = Монтгомери
| слика = Bernard Law Montgomery.jpg
| опис_слике = Бернард Монтгомери
| дан_рођења датум_рођења = [[17. новембар]] [[1887]].
| месец_рођења = новембар
| година_рођења = 1887.
| место_рођења = [[Лондон]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| дан_смрти датум_смрти = [[24. март]] [[1976]].
| месец_смрти = март
| година_смрти = 1976.
| место_смрти = [[Алтон]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство]]
| женски_пол војска =
| године_служења =
| чин =
| јединица =
| битке =
| награде =
| каснији_рад =
| потпис =
}}
Први виконт Монтгомери од Ел Аламејина, Сер '''Бернард Ло Монтгомери ''' ({{јез-енг|Bernard Law Montgomery}}; [[Лондон]], [[17. новембар]] [[1887]] — [[Алтон]], [[24. март]] [[1976]]) је био [[Уједињено Краљевство|британски]] фелдмаршал, и један од руководилаца савезничких акција у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Велики победник код [[Друга битка код Ел Аламејна|Ел Аламејна]], општепознат под надимком ''Монти''.
Линија 61 ⟶ 63:
Значајно повећање у броју америчких јединица (са 2 на 5 дивизија током [[Битка за Нормандију|Д-дана]] и са 72 на 85 дивизија у [[1945]]) учинило је политички некоректним даљи опстанак Монтгомерија као врховног команданта савезничких копнених трупа у Европи. Због тога је Ајзенхауер, који је наставио да врши функцију врховног команданта савезничких снага у [[Европа|Европи]], преузео и ову функцију, док је Монтгомери остао на месту команданта 21. групе армија која је углавном била сачињена од британских и канадских јединица. Монтгомери се снажно противио овој промени иако је она била планирана још пре почетка инвазије. [[Винстон Черчил]] је узбрзо затим унапредио Монтгомерија у чин [[фелдмаршал]]а како би компензовао за губитак позиције врховног команданта копнених снага.
 
Упркос смени, Монтгомери је и даље задржао велики утицај на даљи ток одвијања савезничких операција. Успео је да убеди Ајзенхауера у исправност своје стратегије одлучујућег продора у правцу [[Рурска област|Рурске области]], која је требало да оконча рат до [[Божић]]а. Ова операција, познатија под називом [[Операција Маркет Гарден]], изведена је током септембра [[1944]]. године. План операције уопште није личио на дотадашње Монтгомеријеве планове: офанзива је била смела и лоше планирана. Операција Маркет Гарден није постигла жељени циљ, а савезничке снаге су претрпеле значајне губитке. Најгоре је прошла [[британска 1. падобранска дивизија]] која је изгибила више од три четвртине људства. Монтгомеријева опседнустост продором у правцу [[Рур]]а одвукла му је пажњу од реализације операције ослобађања [[Антверпен]]а и чишћења области око ове луке која је била од изузетног значаја за снабдевање савезничких јединица.
 
Када је [[16. децембар|16. децембра]] [[1944]]. године уследио изненадни немачки напад преко [[Ардени|Ардена]], којим је отпочела [[Битка за избочину]], фронт америчке 12. армијске групе је расцепљен, а већи део америчке 1. армије нашао се на северном крилу избочине. Командант армијске групе, генерал Бредли се затекао у [[Луксембург]]у, на јужном боку избочине због чега је имао велике тешкоће да успостави ефективну команду над америчком 1. армијом. Монтгомерију, који је био најближи савезнички командант, Ајзенхауер је [[20. децембар|20. децембра]], упркос снажном Бредлијевом противљењу, поверио команду над [[Кортни Хоџис]]овом 1. армијом и америчком 9. армијом. Монтгомери је одмах обишао све америчке команданте и успоставио сталну везу са њима. Извршио је прегруписање британског XXX корпуса који је представљао стратешку резерву, реорганизовао је америчке одбрамбене положаје и наредио повлачење из [[Сент Вит]]а. Немачки командант 5. оклопне армије, фон Мајнтофел је рекао: ''"Акције америчке 1. армије претвориле су се у читаву серију индивидуалних заштитних борби. Монтгомеријев допринос се састојао у томе што је читав низ изолованих борби претворио у кохерентну битку вођену према јасно дефинисаном плану. Његово одбијање да се упусти у преурањене и изоловане контра-нападе омогућило је Американцима да прикупе резерве и да онемогуће даље проширење немачког пробоја."''