Франце Прешерн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м File renamed: File:Prešern-Goldstein.jpg → File:Prešern-Goldenstein.jpg correct spelling of the creator's name |
м zamena kutijice |
||
Ред 1:
{{Књижевник
| име = Франце Прешерен
| слика = Prešern-Goldenstein.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Франце Прешерен (Голдштајн 1850 г.)
| пуно_име =
|
| место_рођења = [[Врба (село у Словенији)|Врба]]
| држава_рођења =
|
| место_смрти = [[Крањ]]
| држава_смрти = [[Аустријско царство]]
| награде =
| утицао =
| утицали =
| период =
| дела =
}}
'''Франце Прешерен''' ({{јез-сл|France Prešeren}}; [[Врба (село у Словенији)|Врба]], [[3. децембар]] [[1800]] — [[Крањ]], [[8. фебруар]] [[1849]]) је био [[словенија|словеначки]] књижевник.
Ред 24:
Прешерен је у животу имао једног великог пријатеља. То је [[Матија Чоп]], његов друг из детињства. Чоп је био слободоуман и напредан дух, веома учен. Он први отворено и смело устаје против назадних и старинских схватања о књижевности, и својим талентом и великим знањем брани народни језик и народну поезију. Поред осталих, он је са Прешерном кренуо песнички алманах „''-{Kranjska čbelica}-''“, у којој је Прешерен објавио своје прве песме. Назадни [[клер|клерикални]] и аустрофилски духови бунили су се против Чопових идеја и против Прешернове еротичне поезије, али је омладина била уз Чопа и Прешерна. Чоп је у Прешерну видео великог песника, зато га је бранио и подстицао на стварање; Прешерен је опет у њему нашао свога учитеља и друга у борби. Чопова смрт је за њега била велики удар. Он му посвећује спев ''-{Krst pri Savici}-'' (Крштење код Савице) и [[елегија|елегију]] у спомен [[Матија Чоп|Матије Чопа]].
Поред овога великог пријатеља, Прешерен је имао и једну велику љубав, достојну помена због песама које је инспирисала песнику. Као Петрарка Лаури, тако је и Прешерен испевао ''-{Sonetni Venec}-'' (Сонетни Венац) својој драгој. Сваки нови [[сонет]] почиње последњим стихом претходног. Тих четрнаест стихова који се понављају чине последњи, петнаести сонет — магистрале. Слова којима почињу стихови магистрала дају име његове драге: '''Примицови Јулији'''. Ту конвенционалну и виртуозну технику сонета Прешерен је мајсторски савладао и њоме изразио своју сетну и болну љубав уједно са снажним и племенитим родољубљем. То су најлепше љубавне песме у словеначкој књижевности, пуне топлине, нежности и отмене сете.
Водник је писао песме у народном духу и на народном језику, али је то више поучна и добронамерна поезија, одвећ једноставна и песничким обликом и садржајем. Зато се Прешерен сматра као творац праве националне поезије. Он је створио нов песнички језик из елемената словеначког народног говора и народне песме словеначке и био принуђен да створи сасвим нову версификацију. Нови метрички облици које је Прешерен створио толико су савршени и мелодични, да је до данас остао ненадмашан и с правом назван највећим словеначким песником. Његова снага у изразу, склад у композицији, ритам који одговара основном песникову расположењу извиру из његове велике и богате песничке душе. Код њега је, као код свих великих песника, лепота израза једнака снази осећања.
| |||
