Википедија

Muhara — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Слика
Дотеривање чланка, потребно још да се ради
Ред 1:
{{početnik|14|2|2013}}
 
Amanita muscaria,poznatija (poznata i kao ''muhara,'') je otrovna pečurka[gljiva] iz roda amanita''Amanita''. Sadrži jedinjenje muscimol ibotensku kiselinu i muskarin.slične Slične su joj [[amanita pantherina]poznatije] kaoodnosno panterovka, [[amanita phalloides]], zelena pupavka i ostale. Šeširić joj je crven sa belim tačkama, koje su lepljive i ispiraju se kišama.Zbog ovih karakteristika je predstavnica svih gljiva,pa se može videti u slikovnicama,bajkama,crtanim filmovima itd.Ima prsten oko stubića.Kao i ostale gljive razmnožavaRazmnožava se bespolno sporama[[spora]]ma ispod šeširića.
 
[[Датотека:Amanita_muscaria_01.jpg|right|240px|Amanita muscaria.]]
 
==Rasprostranjenost==
 
 
==ime==
 
Prozvana je muhara jer kada se skuva u mleku ispušta svoje otrove.Neki insekti,mušice,idu na mleko pa ih otrovi muhare ubiju.Latinsko ime ove gljive je [amanita muscaria].
 
==otrovnost==
 
Smatrase otrovnom gljivom[najotrovnijom na svetu].
Mada otrovna,takodje se smatra da u severnoj Evropi, kao i u delovima Rusije, raste varijacija koja je jestiva, ali joj se crvena kora mora oguliti. Takođe se smatra jestivom i u južnoj Evropi, sa oguljenom korom sa šeširića i prokuvana u vrućoj vodi oko deset minuta. Pravilo važi za mlade primerke, jer kod starijih gljiva otrov prelazi u meso.Ova zanimljiva gljiva u sebi sadrži nekoliko otrovnih materija, koje imaju različita dejstva u našem organizmu. To su muskarin, muscimol i ibotenska kiselina.smrtni slučajevi su retki.▼
 
==rasprostranjenje==
 
Raste u Evropi, Americi i Africi od juna do kasne jeseni u brezovim, ali i u mešovitim šumama, na sunčanim proplancima.
 
 
==Značaj za čoveka==
==simptomi==
 
InačeSmatra svojemse prepoznatljivomjednom obliku,od unajotrovnijih gljiva na svetu. U slučaju obilne kiše može se dogoditi da se bele tačkice isperu sa crvenog šeširica, nakon čega muhara podseća na jestivu blagvu.▼
Simptomi trovanja muharom zavise od količine pojedenog mesa ove gljive te variraju od mučnine, povraćanja, bolova u stomaku i poremećaja ponašanja sve do grčeva, kome i prestanka disanja. Iako je trovanje muharom vrlo neugodno, najčešće nije smrtonosno jer se većina simptoma može ublažiti lekovima.
▲Mada otrovna,takodje takođe se smatra da u severnoj Evropi, kao i u delovima Rusije, raste varijacija koja je jestiva, ali joj se crvena kora mora oguliti. Takođe se smatra jestivom i u južnoj Evropi, sa oguljenom korom sa šeširića i prokuvana u vrućoj vodi oko deset minuta. Pravilo važi za mlade primerke, jer kod starijih gljiva otrov prelazi u meso. Ova zanimljiva gljiva u sebi sadrži nekoliko otrovnih materija, koje imaju različita dejstva u našem organizmu. To su muskarin, muscimol i ibotenska kiselina.smrtni Smrtni slučajevi su retki.
 
==zamena sa jestivim gljivama==
 
▲Inače svojem prepoznatljivom obliku, u slučaju obilne kiše može se dogoditi da se bele tačkice isperu sa crvenog šeširica, nakon čega muhara podseća na jestivu blagvu.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Muhara”