Muhara — разлика између измена

 

==Rasprostranjenost==

 

==Značaj za čoveka==

Simptomi trovanja muharom zavise od količine pojedenog mesa ove gljive te variraju od mučnine, povraćanja, bolova u stomaku i poremećaja ponašanja sve do grčeva, kome i prestanka disanja. Iako je trovanje muharom vrlo neugodno, najčešće nije smrtonosno jer se većina simptoma može ublažiti lekovima.

Mada otrovna, takođe se smatra da u severnoj Evropi, kao i u delovima Rusije, raste varijacija koja je jestiva, ali joj se crvena kora mora oguliti. Takođe se smatra jestivom i u južnoj Evropi, sa oguljenom korom sa šeširića i prokuvana u vrućoj vodi oko deset minuta. Pravilo važi za mlade primerke, jer kod starijih gljiva otrov prelazi u meso. Ova zanimljiva gljiva u sebi sadrži nekoliko otrovnih materija, koje imaju različita dejstva u našem organizmu. To su muskarin, muscimol, alfa-amanitin, falatoksin i ibotenska kiselina. Smrtni slučajevi su retki.

 

Ibotenska kiselina i muscimol (halucinogen) – povraćanje, zbunjenost, pospanost. Simptomi se obično pojave 30 minuta do 2 sata nakon konzumacije. To stanje traje nekoliko sati.Muskarin (ponekada smrtonosan: može izazvati prestanak rada disajnih organa).Alfa-amanitin (smortonosan: izaziva oštećenje jetre nakon jednog do tri dana nakon konzumacije) - 6-12 sati nema simptoma, zatim bol u žeucu. Smrtnost je između 10 i 15 posto.