Милански едикт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Нема описа измене
Ред 1:
{{извори}}
[[Слика:Constantine Musei Capitolini.jpg|мини|Цар Константин]]
'''Милански едикт''' је [[закон]]ски акт који су донели цареви [njega
'''Милански едикт''' је [[закон]]ски акт који су донели цареви [[Константин Велики]] и [[Лициније]], а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона [[хришћани|хришћана]] које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи [[Милано]]) [[313]]. године. Њиме [[хришћанство]] није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.<ref>T. Christensen, The So-Called Edict of Milan, Culture Medieval 35 (1984), σ.129-175.</ref><ref>S.Corcoran, The Empire of the Tetrarchs: Imperial Pronouncements and Government AD 284- 324, Oxford 2000, αρ.66, σ.158-160.</ref><ref> A. Cameron, Constantius and Constantine: An Exercise in Publicity, στο E. Hartley, J. Hawkess, M. Henig, Fr.Mee (εκδ.), Constantine the Great. York’s Roman Emperor, York 2006, σ.24-28.</ref><ref> Βλ. και . J. Elser, Imperial Rome und Christian Triumph, New York 1998.</ref>
 
Закон није само забранио прогоне хришћана, већ наређује да се онима којима је имовина по том основу била конфискована – врати, што укључује и имовину која је припадала [[Црква (заједница)|Цркви]].<ref>[http://www.fordham.edu/halsall/source/edict-milan.html ''Galerius and Constantine's Edicts of Toleration 311 and 313'', from the Medieval Sourcebook]</ref> У њему се, између осталог, каже: