Србохрвати — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Критике: повезано
додата напомена слици
Ред 1:
[[Слика:DijalektiStok.jpg|мини|десно|Простор штокавског наречја, овде укључујући и [[Торлачки дијалект|торлачко наречје]] за које део лингвиста сматра да је посебно.]]
'''Србохрвати''' су [[Словени|словенски народ]] у чије је постојање крајем [[19._век|19.]] и почетком [[20._век|20.]] века веровала група хрватских и српских интелектуалаца, заговорника [[Јужни _Словени|јужнословенске]] унитаристичке идеологије, окупљена око хрватског књижевника и политичара [http://hr.wikipedia.org/wiki/Milan_Marjanović Милана Марјановића]. По схватању Марјановића и његових истомишљеника, [[Срби]] и [[Хрвати]] су били одвојена словенска племена пре доласка Турака на Балкан, али је доба отоманске превласти (поготово непрестане народне сеобе) у потпуности разорило стара јужнословенска племена и њихове племенско-државне творевине, и створило једну јужнословенску народну и етничку масу на [[Српскохрватски_језик|српскохрватском]] (односно [[Штокавско_ наречје|штокавском]]) говорном подручју. По Марјановићевом схватању, Србохрвати су као народ састављени од (у данашњим оквирима) [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] штокаваца, [[ Бошњаци|Бошњака]] и [[Црногорци|Црногораца]], а српскохрватски народни простор је (такође у данашњим оквирима) простор бивше [[Југославија|Југославије]] без територије [[Словенија|Словеније]] и [[Македонија|Македоније]]. Постојање заједничког језика који становништву никада није био наметнут је овде узетo као доказ биолошког јединства Србохрвата. По Марјановићу, ово народно јединство је почетком 19. века већ било утемељено, иако је Србохрватима фалила свест о јединству као и заједничко народно име (које је Марјановић предложио).