Семе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.121.104.194 (разговор) на последњу измену корисника Miut |
|||
Ред 17:
Свака биљка образује велики број [[плод]]ова и семена (или само семена код голосеменица)којима се распростире и тиме обезбеђује опстанак сопствене врсте. Свако зрно се не развија у нову биљку. Многа семена доспевају у неповољне услове за [[клијање семена|клијање]] и [[онтогенетско развиће биљака|развиће]]. Стварањем великог броја семена се, у ствари, обезбеђује да се што већи њихов број нађе у повољним условима и развије у нову биљку.
==Типови семена==
Према врсти хранљивог ткива и месту где се оно налази разликују се:
* '''семена са ендоспермом''' (албуминска), код којих ендосперм чини главну масу, док је клица незнатан део семена; најраспрострањенији је тип семема; имају га житарице и све остале траве, биљке из породице [[фамилија помоћница|помоћница]] (Solanaceae), љиљана (Liliaceae) све голосеменице и др.
* '''семена без ендосперма''' (ексалбуминска) код којих котиледони апсорбују сав или скоро сав ендосперм тако да он не постоји или се налазе један до два слоја овог ткива; такво је семе лептирњача ([[Fabaceae]]), главочика ([[Asteraceae]]), [[ружа]] ([[Rosaceae]]), крсташица ([[Brassicaceae]]) итд.
*''' семена са [[перисперм]]ом''' који представља хранљиво ткиво вегетативног порекло јер настаје од [[нуцелус]]а; имају га представници породице каранфила ([[Caryophyllaceae]]), [[Chenopodiaceae]] i dr.
* '''семена са ендоспермом и периспермом''' садрже хранљиво ткиво двојног порекла и ређе се јављају; има га нпр. бибер.
==Клица (ембрион)==
| |||