Бајићи — разлика између измена

Дуца (Дуча Лука) пл. Бајић (умро после 1830), син Јанка Бајића, трговац, био међу личностима које су морале да врате вишак земље (преко 3 јутра) по граничарском закону из 1807 <ref name=autogenerated1> Вид. Биографски речник Матице српске А-Б, стр. 351. </ref>.

Проф. др. Баја И. Бајић, психолог, гимназију је завршио у Осијеку, дипломирао је права 1923. и психологију 1924. у Паризу, где је и докторирао 1928. из области психологије. Радио је на Филозофском факултету у Београду, шеф катедре за Општу психологију на Одељењу за психологију<ref name=autogenerated2> Вид. Биографски речник Матице српске А-Б, стр. 336. </ref>.

Емилијан Бајић (1848-1896) био је игуман манастира [[Врдник]] од 1882. године. Као млад монах био је постављен за игумана запуштеног манастира Врдник, који је успео да обнови, отплати дугове и имање доведе у ред.<ref> Вид.name=autogenerated1 Биографски речник Матице српске А-Б, стр. 351. </ref>.

Настас хаџи Нашо Бајић из Земуна помагао је Први српски устанак. Водио је крупну шпедитерску трговину. Против Настаса Бајића је 1812. поднета дојава да је русофил <ref> Вид.name=autogenerated2 Биографски речник Матице српске А-Б, стр. 336. </ref>.

Потомство има само Атанасије Бајић. Син Милан имао је кћерку удату за др. Василија, Грка која је живела Бечу. Атанасијева кћерка Љубица удала се за Хајнриха фон Траутенберга, а кћерка Марија за Белу фон Талиан <ref name=autogenerated3> Вид. Радош Љушић, Родослов Обреновића, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац</ref>.

Марија Бајић од Варадије, унука Петрије Бајић, рођ. Обреновић, [[књаз Милош]]еве кћерке, била је удата за барона Белу Талиана (Tallián Béla), (1851-1921), министра привреде угарске владе (1903-1905) и пријатеља председника владе Мађарске грофа Иштвана Тису (Istvan Tisza)<ref> Вид.name=autogenerated3 Радош Љушић, Родослов Обреновића, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац</ref>. Бели фон Талијан додељен је угарски (мађарски) баронат са предикатом од Визека 1911<ref>Вид. грб барона Талијан фон Визек додељеног 1911. (LR LXXII, 7226) У [[Драгомир Ацовић]], ''Хералдика и Срби'', Београд 2008, стр. 437.</ref>.