Душан Бојовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додавање шаблона биографија или стандардизација |
м standardizacija sablona i uvoda |
||
Ред 1:
{{Херој М
| слика =
|
|дидаскалија=ДУШАН БОЈОВИЋ
|
|
|
|
|
|
|професија=студент [[Право|права]],
|КПЈ=[[1938]].
Ред 14:
|народни херој=[[20. децембра]] [[1951]].
}}
'''Душан Бојовић''' ([[Кути]], код [[Никшићка жупа|Никшићке жупе]], [[30. мај]] [[1914]] — [[Тјентиште]], [[13. јун]] [[1943]]), студент [[Право|права]], обавештајни официр [[Трећа ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]] и [[народни херој Југославије]].
== Биографија ==
Рођен је [[30. мај]]а [[1914]]. године у селу [[Кути]]ма, код [[Никшичка жупа|Никшићке жупе]]. Основну школи је завршио у родном селу, а гимназију у [[Никшић]]у. Још као гимназијалац прикључио се револуционарном омладинском покрету. Био је један од организатора учешћа гимназијалаца у демонстрацијама у Никшићу [[1932]]. године. Убрзо потом био је искључен из никшићке гимназије, а осми разред уписао је у [[Пећ]]и. Због учешћа у демонстрацијама искључен је и из те гимназије. После безуспешних покушаја да се упише у гимназију у [[Беране|Беранама]] и [[Пљевља|Пљевљима]], успео је да се упише у [[Подгорица|подгоричку]] гимназију.
Као матурант активно је учествовао у агитацији за Удружену опозицију на изборима [[1935]]. године, а као студент права био је један од организатора и учесник демонстрацијама [[11. септембра]] [[1938]]. године против [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]], који је дошао у [[Никшић]] на прославу пуштања у саобраћај [[Железничка пруга|железничке пруге]] [[Билећа]]-[[Никшић]]. Као студент [[Правни факултет у Београду|Правног факултета]] [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], активно је учествовао у револуционарном студентском покрету, а у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југосавије]] примљен је [[1938]]. године. За време распуста, активно је учествовао у организовању партијских организација у родном крају, а посебно се истицао у раду с омладином.
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославје]], вратио се у [[Никшићка жупа|Никшићку жупу]] и одмах се укључио у рад месне партијске ћелије на примпремама устанка. Када је Окружни комитет КПЈ за Никшић дао директиву да почну оружане акције против окупатора, на састанку партијске ћелије Душан је изабран да руководи устаницима у ликвидацији жандармеријске посаде у Миољу Пољу. Акција је успешно извршена [[14. јул]]а [[1941]]. године. Душан је био један од најзаслужнијих за масовно и организовано учешће народа Жупе у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]].
Ред 27:
Приликом одступања партизанских снага из [[Црна Гора|Црне Горе]], крајем маја и почетком јуна [[1942]]. године, Душан се као тешки рањеник налазио у [[Централна болница НОВЈ|Централној партизанској болници]], која се са [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Петом пролетерском црногорском бригадом]] и [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачким партизанским одредом]] остала у Врбници. Када су се Пета пролетерска бригада и Херцеговачки одред, заједно са болницом, пробили за [[Босанска крајина|Босанску крајину]], Душан је, иако још не опорављен, био политички комесар болничког ешалона. Болнички ешалон је представљао и борбену јединицу, која се нарочито истакла у борбама на Трескавици, Забрђу и Битовњи.
У јесен [[1942]]. године постављен је за политичког комесара Петог (зијаметског) батаљона, а затим Првог батаљона [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. Новембра [[1942]]. године постављен је за обавештајног официра бригаде, са којом је учествовао у борбама током [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]].
Као већ искусан официр обавештајне службе, постављен је за обавештајног официра [[Трећа ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]], са којом је учествовао у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]]. У раним јутарњим часовима [[13. јун]]а [[1943]]. године, када је командант Треће дивизије [[Сава Ковачевић]], [[народни херој]], повео проређене редове ове дивизије на јуриш уз стрмине [[Зеленгора|Зеленгоре]] према Крековима, да би обезбедио пут рањеницима, Душан је у јуришу смртно рањен, у близини места где је погинуо Сава Ковачевић. Убрзо је преминуо, недозвољавајући болничаркама Љубици Мартиновићи и Дари Костић да му помогну и буду уз њега, говорећи им: „''Мени је добро помогните другим рањеницима''“ .
| |||