Румунска православна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 53:
Извјесни владика на почетку [[19. вијек]]а је био митрополит молдавски Венијамин (Костаки), који је иступао против власти [[фанариот]]а и поздравио руску окупацију [[Молдавија|Молдавије]].
У периоду руске војне окупације (1808—1812), [[Молдавија]] и [[Влашка]] су потпале под руску црквену јурисдикцију. Марта [[1808]], руски [[Свети правитељствујушчи синод]] је одлучио да се умировљени кијевски митрополит Гаврил (Банулеску-Бодони) именује за члана Синода и постави за егзарха Молдавије, Влашке и Бесарабије. Након склапања [[
Након [[Грчки рат за независност|Грчког рата за независност]] ([[1821]]), султан је [[1822]]. године усвојио молбу молдавских и влашких бољара о обнови права да самостално бирају румунске владаре. Од тог тренутка, политичка зависност [[Румунија|Румуније]] од [[Османско царство|Османског царства]] је почела знатно слабити; на све већем значају је добијао културни и политички утицај [[Француска|Француске]] и [[Аустрија|Аустрије]] ([[Трансилванија|Трансилваније]]). Упоредо с антигрчким осјећањима, у том периоду је био распрострањен и непријатељски однос националне елите према империјалистичкој руској политици; када је [[1853]]. године руска војска прешла [[Прут (река)|Прут]] и приближила се [[Дунав]]у, румунске кнежевине су замолиле султана да им заузме територију и успостави отпор према [[Руси]]ма.
| |||