Алберт Велики — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато eu:Alberto Handia
м zamena kutijice
Ред 1:
{{Филозоф
{{Биографија
| име = Алберт Велики
| презиме =
| слика = AlbertusMagnus.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Алберт Велики на фресци (1352., Тревизо, Италија)
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења = [[1193]].
| месец_рођења =
| година_рођења = 1193.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти датум_смрти = [[15. новембар]] [[1280]].
| месец_смрти = новембар
| година_смрти = 1280.
| место_смрти =
| држава_смрти =
| презимеепоха =
| регија =
| школа_филозофије =
| главна_интересовања =
| значајне_идеје =
| утицаји_од =
| утицао_на =
}}
'''Алберт Велики''' ({{јез-лат|Albertus Magnus}}; рођен између 1193. и 1206, умро [[15. новембар]] [[1280]].), познат и као '''свети Алберт Велики''' и '''Алберт од Келна''', био је [[Доминиканци|диоминикански]] фратар и немачки филозоф који је постао познат по свом опсежном знању и залагањем за мирољубиву коегзистенцију науке и религије. Сматра се највећим немачким филозофом средњег века. Био је први средњовековни интелектуалац, који је применио [[Аристотел]]ову филозофију на хришћанско учење свога времена. [[Тома Аквински]] је био његов најславнији ученик.
Линија 23 ⟶ 25:
Рођен је негде између 1193. и 1206 у Лауингену у [[Баварска|Баварској]]. Савременици попут [[Роџер Бејкон|Роџера Бејкона]] назвали су га „Велики“ још за његова живота, а то се односило на његову огромну репутацију као интелектуалца и филозофа. Најпре је студирао у [[Падова|Падови]], где се упознао са [[Аристотел]]овом филозофијом. Постао је члан доминиканског реда 1223 (или 1221.) противно жељи његове породице. студирао је теологију у [[Болоња|Болоњи]] и другде. [[Доминиканци]] су га послали у [[Келн]], где је предавао неколико година. Држао је предавања у [[Регензбург]]у, [[Фрајбург]]у, [[Стразбур]]у и [[Хилдесхајм]]у. У [[Париз]] одлази 1245, где докторира и где предаје неколико година теологију. У то време [[Тома Аквински]] је био ученик Алберта Великог.
 
[[Папа]] [[Александар IV]] га је [[1260]]. поставио да буде [[бискуп]] у [[Регензбург]]у. Три године касније тражио је да га разреше дужности. Док је био бискуп одбијао је да јаше на коњу. Бискупију је обилазио пешице. касније је био на разним функцијама у доминиканском реду. У Аустрији је [[1270]]. проповедао [[Осми крсташки рат]]. Бранио је и доктрину свога ученика Томе Аквинскога, чија га је смрт 1274. јако ражалостила. Албертово здравље је битно нарушено 1278, а умро је [[1280]]. у Келну. Његов гроб је у крипти доминиканске цркве свети Андреас у Келну.
 
[[Данте]] га је често спомињао, који је његову доктрину слободне воље поставио као базуи свог етичког система. У [[Божанствена комедија|Божанственој комедији]] Данте ставља Алберта и Тому Аквинског међу велике љубитеље мудрости у рају.
Линија 31 ⟶ 33:
 
==Дела==
Албертова дела су 1899, сакупљена у 38 волумена. Показало се да је имао енциклопедијско знање о многим предметима као што су [[логика]], [[теологија]], [[ботаника]], [[географија]], [[астрономија]] и астрологија, минералогија, хемија, зоологија, физиологија и друго. До свега је дошао преко логике и посматрања. Био је вероватно најчитанији аутор свога времена. Он је прочитао, интерпретирао и систематизовао све [[Аристотел]]ове радове, ослободио их латинског превода и примедби арапских коментатора. Већина модерног знања о Аристотелу очувана је и представљена преко Алберта.
 
Албертова активност била је више филозофска, него теолошка. његови филозофски радови заузимали су 7 волумена и подељени су према аристотеловој схеми наука и састоје се од интерпретација и сажетака Аристотелових радова укључујући ту и дискусије савремених тема.
Линија 51 ⟶ 53:
*[http://plato.stanford.edu/entries/albert-great/ Entry] in [[Stanford Encyclopedia of Philosophy]]
*{{CathEncy | wstitle=St. Albertus Magnus | last=Kennedy | first=D.J. }}
*[http://www.renaissanceastrology.com/albertusmagnus.html Алберт о астрологији и магији]
*[http://www.skyscript.co.uk/magnus.html "Albertus Magnus & Prognostication by the Stars"]
*[http://www.farlang.com/gemstones/magnus-virtue-stones/page_001 Albertus Magnus: "Secrets of the Virtues of Herbs, Stones and Certain Beasts"] London, 1604, full online version.