Јустин Филозоф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: додато uk:Юстин (мученик) |
м zamena kutijice |
||
Ред 6:
Рођен је око [[105]]. године у Флавијевом Неапољу (-{Flavia Neapolis}-, раније Сихем, данас Наблус), у Самари, [[Палестина]]. Јустинов отац -{Priscus}- је имао латинско име, а деда Бахус грчко.<ref name=autogenerated2>[http://www.siont.net/magazin/arh/010/03.htm 10/2002. - Justin mučenik / James C. Hefley<!-- Bot generated title -->]</ref> Јустин је као младић дошао у Рим из Мале Азије да студира филозофију и да спозна крајњу истину.
У ранијој фази свог филозофског истраживања, Јустин се био „предао“ учитељу стоику, у нади да превазиђе „обично“ људско становиште. [[Стоици]] су обећавали да човек, ако проучава природу, може научити како да свој живот, сваки догађај, препреку или околност, стави у универзални контекст, чиме човеку омогућава приступ у божанску сферу. Јустин каже да га је обесхрабрило што је његов учитељ ретко говорио о божанској сфери и спречавао питања о том предмету. Зато је Јустин прешао другом учитељу, филозофу [[перипатетичари|перипатетичару]]. После неколико дана, када је његов учитељ затражио плату за часове, Јустин је, згађен, прекинуо студије, закључивши да „тај човек уопште није филозоф“. Али, није се предавао. Отишао је учитељу [[питагорејци|питагорејцу]], који се понудио да Јустина научи физичкој и менталној дисциплини која ће му душу ускладити са божанском сфером. Када је чуо да мора савладати астрономију, математику и музику пре него што почне да „схвата шта чини живот срећним“, Јустин је напустио и тог учитеља. Након силне потраге, Јустин је најзад поверовао да је нашао прави пут у учењу једног сјајног [[платонизам|платоничара]]. Већ је, како каже, учинио велики корак ка просветљењу. Веровао је да ће ускоро моћи да уздигне свој дух и схвати божанско.<ref name=autogenerated3>Елен Пејџелс, Порекло Сатане, библиотека Печат, Рад, Београд</ref>
== Преобраћење ==
Ред 32:
*Дијалог са Јудејцем Трифоном, у коме, описивује своје преобраћање у [[хришћанство]].
Јустин филозофију види као „најдрагоценији дар Божји“ који човека поново води [[Бог]]у. Он сматра да је грчка филозофија прирема за хришћанство, стога није неистинита већ само парцијална. Стварање света, па и рођење Исуса од Бога, објашњава у [[неоплатонизам|неоплатонском]] смислу. Написао је две апологије у којима се служи [[Платон]]овим појмовима ([[Демијург]]), али и новоплатоничарским појмовима ([[еманација]]). Он доказује да хришћанске истине и филозофија имају исти извор - божански [[логос]]. Сократов логос, који је Грцима саопштио истину, исти је онај који је просветлио и варваре, задобивши телесни облик човека, Исуса Христа.
Јустин је због античке образованости носио назив „паганина у хришћанском оделу“. Својим настојањем да хришћанство објасни помоћу грчке филозофије, Јустин је претходник александријских теолога.
|