Угљеша Којадиновић — разлика између измена

Послије основне школе Угљеша је са родитељима прешао у [[Бања Лука|Бања Луку]]. У [[Гимназија Бања Лука|бањалучкој гимназији]] – како свједочи његова сестра, гђа Слободанка Вулин – играјући у драми ''Мртви не плаћају порез'', начинио прве глумачке кораке. Дакле, тај велики умјетник је у истој Гимназији, под кровом старог здања, оног изнад Тржнице, осјетио непоновљиву магију и чаролију глуме, што га је, потом, опредијелило да упише загребачку Академију за казалишну умјетност, коју је успјешно завршио и то у класи славног режисера и угледног професора Бранка Гавеле. Први стални ангажман имао је у позоришту ''Комедија'', а након пет сезона, 1960. године, прешао је у Хрватско народно казалиште у коме је достигао потпуно глумачко остварење улогама у великим представама, као што су: Молијеров ''Грађанин племић'', ''Демони'' Фјодора Достојевског, ''Рањена птица'' Маријана Матковића, а посебно се истакао као Хорације у Шекспировом ''Хамлету''. Иако је цијелим бићем живио за ''даске што живот значе'', широј јавности је, ипак, познатији као телевизијски и филмски глумац. Памтимо га по улогама у многим филмовима, драмама и ТВ серијама (''Лицем у лице'', ''Каја, убит ћу те!'', ''Непокорени град'', ''Доктор Младен'', ''Мачак под шљемом'', ''Просјаци и синови'', ''Павиљон 6'', ''Жутокоси'', ''Злостављање'', ''Најљепше звање на свијету'', ''Око'', ''Дебели лад'', ''Фишкал'', ''У регистратури''...), а нарочито по улози професора у култној серији ''Вело мисто''. Пред крај живота основао је сопствену позоришну трупу и широм ондашње земље играо Давида Штрпца, у представи по чувеном Кочићевом ''Јазавцу пред судом''. Умро је у 46-ој години, ''у тренутку правог зрења његове глумачке особености''. Било је то у [[Градишка|Градишци]], а по сопственој жељи сахрањен је у родном селу, поред вјечног [[Врбас|Врбаса]].

 

 

== Филмографија ==