Функција (математика) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Нема описа измене
Ред 1:
[[File:Function color example 3.svg|right|thumb|Функција која пресликава обојене облике у њихову боју.]]
'''Функција''' је, уопште, правило придруживања једног [[Елеменат|елемента]] из [[скуп]]а '''Х''' (''домен'' функције) другом из скупа '''У''' (''кодомен'' функције). За записивање функција користимо ознаке као што је <math>f:X\rightarrow Y,</math> или <math>y=f(x),</math> а природу скупова који учествују описујемо фразама каква је на пример: [[функција реалне променљиве]]. Опсег, распон или [[подручје дефиниције функције]] ''f'' је [[скуп вредности]], ''f''(''x''), за ''x'' из домена ''f''.
'''Функција''' или '''пресликавање''' је правило придруживања једног [[Елеменат|елемента]] из [[скуп]]а <math>\,X</math> који се тада назива [[домен]] функције, другом елементу из скупа <math>\,Y</math> - [[кодомен]] функције.
 
За записивање функција обично се користе неке од следећих ознака: <math>f:X\rightarrow Y,</math> или <math>y=f(x),</math>. Опсег, распон, подручје дефиниције функције, односно [[домен]] функције <math>f</math> представља скуп вредности <math>x</math> за које функција достиже вредности <math>f(x)</math>
 
== Дефиниције ==
'''Функција''' је један од основних појмова [[математика|математике]]. ПосебноПојављује погледајте:се [[аналитичкау функција]],већини [[графикобласти функције]]математике, [[непрекиднау функција]],зависности [[тригонометријскеод функције]],тога шта представљају [[хиперболичке функциједомен]], и [[линеарна функцијакодомен]]. Дефиниција функције као променљиве величине је несавршена јер се при томе користи нестроги појам променљиве величине и зато се обично користи савременији приступ овом проблему преко теорије скупова.
 
=== Аналитичка дефиниција ===
Линија 43 ⟶ 46:
 
Почетну идеју скупова је убрзо, почетком [[20. век]]а, уздрмао британски [[математичар]] и [[филозоф]], [[Бертранд Расел]], нашавши неколико недоследности у [[Кантор]]овој теорији. Данас се те недоследности обично називају ''парадоксима теорије скупова''. Расел је указао на [[парадокс празног скупа]], који је разрешен захтевом да је празан скуп подскуп сваког скупа. Његов други парадокс је [[парадокс скупа свих скупова]]. Идеја ''скупа свих скупова'' је контрадикторна, тако да данашња теорија скупова, једноставно, не захтева постојање свеобухватног, „универзалног скупа“.
 
==Види још==
 
*[[Бијекција]]
*[[Инјекција]]
*[[Сурјекција]]
*[[Линеарна функција]]
*[[Непрекидна функција]]
*[[Тригонометријске функције]]
*[[Хиперболичке функције]]
 
== Спољашње везе ==