тј. ако су оригинали једнаки, и слике морају бити једнаке.
==== Тешкоће прве теорије скупова ====
[[Бијекција]] је одиграла важну улогу у разматрању појма [[бесконачност]]и и њему сродних појмова. Ако постоје два скупа и макар једна функција међу њима која је бијекција онда та два скупа имају исти број елемената. То значи да ако за два бесконачна скупа, рецимо бројева, пронађемо бар једно бијективно пресликавање међу њима, тада кажемо да они имају једнако много елемената. То је једна од основних идеја оснивача [[теорија скупова|теорије скупова]] [[Кантор]]а и [[Дедекинд]]а.
Почетну идеју скупова је убрзо, почетком [[20. век]]а, уздрмао британски [[математичар]] и [[филозоф]], [[Бертранд Расел]], нашавши неколико недоследности у [[Кантор]]овој теорији. Данас се те недоследности обично називају ''парадоксима теорије скупова''. Расел је указао на [[парадокс празног скупа]], који је разрешен захтевом да је празан скуп подскуп сваког скупа. Његов други парадокс је [[парадокс скупа свих скупова]]. Идеја ''скупа свих скупова'' је контрадикторна, тако да данашња теорија скупова, једноставно, не захтева постојање свеобухватног, „универзалног скупа“.
