Википедија

Пост — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м типо
Нема описа измене
Ред 1:
'''ПОСТ:''' Уздражвање од одређене врсте хране (мрсне), као и од сваког облика грешних дела, помисли и жеља.
Поред [[Молитва|молитве]] а свега што служи духовном животу, [[Светитељи|Свети Оци]] приписују и посту нарочиту важност. Они су посматрали [[Тело|тело]] и [[Душа|душу]] као једну целину и тако их третирају у свим њиховим манифестацијама. [[Душа]] делује на [[Тело|тело]] како живоносно, тако и смртоносно, што у обратном случају исто и за тело значи. ▼
 
----▼
Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе [[Душа|душе]]: разум, воља и осећање, као и [[Тело|тело]] узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста и душевног и телесног.
 
▲Поред [[Молитва|молитве]], аи свега што служи духовном животу, [[Светитељи|Свети Оци]] приписују и посту нарочиту важност. Они су посматрали [[Тело|тело]] и [[Душа|душу]] као једну целину и тако их и третирају у свим њиховим манифестацијама. [[Душа]] делује на [[Тело|тело]] како живоносно, тако и смртоносно, што у обратном случају исто и за [[Тело|тело]] значи. Нема остварења ни испуњења човекове личности ако све силе [[Душа|душе]]: [[Разум|разум]], [[Воља|воља]] и [[Осећање|осећање]], као и [[Тело|тело]] узајамно не суделују. Али, то није могуће постићи без прихватања поста, и [[Душа|душевног]] и [[Тело|телесног]].
Пост не значи да се само уздрлавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против страсти, нарочито против гордости која је корен сваког даљег зла. [[Тело]] које у [[Грех|греху]] има заједничко учешће са [[Душа|душом]], треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке похотљивости. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост [[Бог]] не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у [[Бог|Богу]], у његовој свемилости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, Свети Оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања измеру онога што је корисно и онога што Је штетно: тамо где је истина и тамо где је лаж. ▼
 
Утемељитељ хришћанскога подвига, Спаситељ наш [[Исус Христос - Син Божји|Исус Христос]], уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио је себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе [[Бог|Господу]], наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут [[Часни Крст|Крста]] но спроводећи пост. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом. Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није... ▼
 
==Сврха и намена поста==
Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело укрепи и буде пријатељ и помоћник у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела и душа занемоћа. Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи. Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, и [[Анђели|Анђео Господњи]] ће се приљубити уз тебе. ▼
▲Пост не значи да се само уздрлавамо од мрсне хране, већ у првој линији то је одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. [[Тело|Телесни]] пост је свакако неопходно помоћно средство за успешну борбу против [[Страст|страсти]], нарочито против [[Гордост|гордости]] која је корен сваког даљег зла. [[Тело]] које у [[Грех|греху]] има заједничко учешће са [[Душа|душом]], треба са њом у и врлинама да има учешћа. Стваран пост је у првој линији уздржавање од сваке [[Похота|похотљивости]]. Без духовног поста, кажу [[Светитељи|оци]], сам [[Тело|телесни]] пост [[Бог]] не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека [[Спасење|спасење]] лежи једино у [[Бог|Богу]], у његовој свемилости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, [[Светитељи|Свети Оци]] придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања измеру онога што је корисно, и онога што Јеје штетно: - тамо где је истина, и тамо где је лаж.
 
▲----
 
==Порекло поста==
Света [[Православна Црква]] установила је четири годишња поста:
▲Утемељитељ [[Хришћанство|хришћанскога]] подвига, [[Спасење|Спаситељ]] наш [[Исус Христос - Син Божји|Исус Христос]], уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога, укрепио је себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе [[Бог|Господу]], наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут [[Часни Крст|Крста]] но спроводећи пост. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом. Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није...
 
* '''Боговидац [[Мојсије]] после поста од четрдесет дана''' усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од [[Бог]]а плоче са десет заповести.
* Велики или Васкршњи Пост, у трајању од 7 седмица, ▼
* Апостолски пост,
* Богородичин пост (у трајању од две седмице пре празника Успења Пресвете Богородице) и
* Божићни пост, који траје 6 недеља.
 
* '''Пророк Самуило био је плод поста.''' Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се [[Бог]]у: ''"Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби".''
Осим тога, постоје и посни дани током целе године, сваке среде и петка (осим за време трапавих седмица). Једнодневни пост је прописан и на дан пре [[Богојављење|Богојављења]], [[Крстовдан|Крстовдански]] пост у јануару, на дан [[Усекованије главе светог Јована Крститеља|Усековања главе Св. Јована]] као и на празник [[Воздвижење Часног Крста - Крстовдан|Воздвижења Часног Крста]].
 
* '''Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим.''' Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: ''"Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће".'' Док је Сaмпсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља.
----▼
 
* '''После поста од четрдесет дана''' удостојио се пророк [[Св. Илија|Илија]] да се сретне са [[Бог|Господом]] лицем у лице. После поста [[Васкрсење|васкрсао]] је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.
;Општа правила поста, онако како је то прописала [[Православна Црква]]:
 
* '''Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде''', поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.
: Неки су постови строжији од других. Најстрожији су Велики и Богородичин пост. За време тих постова, уље је дозвољено само суботом и недељом, као и на извесне празнике. Тако на пример, пост је на дан [[Светих Четрдесет Мученика]] разрешен на уље и вино. Употреба рибе, уља и вина дозвољена је на празник [[Цвети]] као и на [[Благовести]], уколико не падају за време Страсне седмице. За време Богородичиног поста, риба је дозвољена само на празник [[Преображење|Преображења Господњег]], док се осталим даним пости на води (осим суботом и недељом, када је разрешено на уљу). ▼
 
* '''Живот Св. Јована Крститеља био је непрекидни пост'''. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он ''"највећи од рођених од жене".''
: Апостолски и Божићни постови су мање строги. Уље је дозвољено уторком, четвртком, суботом и недељом, док се понедељком, средом и петком пости на води. На велике празнике, на пример на [[Ваведење]] и [[Св. Никола|Св. Николу]], дозвољена је риба. ▼
 
* '''Пост је подигао до трећег неба и [[Св. Апостол Павле|Св. Апостола Павла]].''' Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи.
: Има дана када се потпуно одричемо од хране, или једемо само једном дневнно (увече) хлеб и воду – обично на [[Велики Петак]] и у прва три дана Васкршњег поста. ▼
 
* '''Ниневљани, да нису постили''' и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу.
 
* '''Пост је моћно оружје против демона.''' ''"Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом"'', рекао је [[Исус Христос - Син Божји|Господ]] Након истеривања демона који је био обузео једног младића.
 
 
==Начин провођења поста==
Ми не треба да умртвљујемо своје [[Тело|тело]], него своје [[Страсти|страсти]]. Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко, колико да се једе мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и [[Тело|телом]] и [[Разум|умом]]. Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није...
 
▲Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се [[Тело|тело]] укрепиокрепи и буде пријатељ и помоћник у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења [[Тело|тела]] и [[Душа|душа]] занемоћаонемоћа. Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи. Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, и [[Анђели|Анђео Господњи]] ће се приљубити уз тебе.
 
 
==Постови у Православној Цркви==
 
===Велики годишњи постови===
▲* Велики или Васкршњи Пост (Велики, уЧасни) трајању од- 7 седмица,
* Петровски Пост (Апостолски) - 2 седмице
* Госпоински Пост (Богородичин) - 2 седмице
* Божићни Пост - 6 седмица
 
===Једнодевни постови===
* Дан пре [[Богојављење|Богојављења]]
* Дан [[Воздвижење Часног Крста - Крстовдан|Воздвижења Часног Крста]] - [[Крстовдан]]
* Дан [[Усекованије главе светог Јована Крститеља|Усековања главе Св. Јована Крститеља]]
* Свака среда и петак (сем за време трапавих седмица)
 
===Општа правила поста===
▲: Неки су постови строжији од других. Најстрожији су ВеликиВаскршњи и БогородичинГоспоински пост. За време тих постова, уље је дозвољено само суботом и недељом, као и на извесне празнике. Тако на пример, пост је на дан [[Светих Четрдесет Мученика]] разрешен на уље и вино. Употреба рибе, уља и вина дозвољена је на празник [[Цвети]] као и на [[Благовести]], уколико не падају за време [[Страсне седмице]]. За време Богородичиног поста, риба је дозвољена само на празник [[Преображење Господње|Преображења Господњег]], док се осталим даним пости на води (осим суботом и недељом, када је разрешено на уљу).
 
▲: АпостолскиПетровски и Божићни постови су мање строги. Уље је дозвољено уторком, четвртком, суботом и недељом, док се понедељком, средом и петком пости на води. На велике празнике, на пример на [[Ваведење]] и [[Св. НиколаНикољдан|Св. Николу]], дозвољена је риба.
 
▲: Има дана када се потпуно одричемо од хране, или једемо само једном дневнно (увече) хлеб и воду – обично на [[Велики Петак]] и у прва три дана Васкршњег поста.
 
▲----
 
Ово су најосновнијa правила поста,. али свакиСваки [[Хришћанство|Хришћанин]] би пре почетка поста требао да поразговара са својим [[Свештеник|свештеником]] или духовником и утврди која врста поста одговара највише његовим духовним и физичким снагама. Не може свако да прими на себе строго правило уздржавања или да се лиши свега што му је потребно за олакшање немоћи. Овде спадају нарочито деца, стари, болесни, труднице и дојиље, као и они који обављају тешке физичке послове.
 
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пост”