Други лионски сабор — разлика између измена

Ромејски Цар [[Михаило VIII Палеолог]], попустио је под притиском латинских јеретика [[Римокатоличка црква|римокатоличких]] и сложио се да се сазове [[Сабор сједињења]] Грка и Латина. Сабор је сазвансазво 4-ог. маја [[1274-е.]] године одримски римског[[Papa папеGrgur X|папа Григорија Х]] (1271.-1276). у [[ЛионуЛион]]у. [[Православна црква|Православни]] грчки посланици, први пут на једном Сабору на Западу, прихватили су догматски декрет „Fideli”, који је потврдио да [[Свети Дух]] исходи од Оца и од Сина као из једног начела, а не као из два различита начела.

Иако је Михаило Палеолог (+1282) ратификовао Лионски Сабор, а [[Патријарх Јован XI]] (1275-1282) прихватио помирење, [[Грчка архиепископија|Грчка Православна Црква]] НИЈЕније прихватила унију са римокатоличким латинским јеретицима. Штавише, Цар није примио обећану помоћ од Лионског Сабора. Напротив, Царева унионистичка религиозна политика подгрејала је антилатински покрет који је повео његов наследник [[Андроник II]] (1282.-1328.).

Да би спровео Лионску Унију у Цариграду[[Цариград]]у, Цар Михајло је чак променио и самог [[Патријарх Јосиф|Патријарха Јосифа]] да би омогућио избор присташепристалице Уније Јована XI Века. Од тада су борци за Православље у Царству постали познати као [[Јосифити]].

Последица Лионске Уније је била очекивана и неизбежна! [[Византијско царство|Византијско]] друштво и Црква су се жестоко поделили и Цар Михајло је своју политику спроводио силом чак и унатар сопствене фамилије! Са друге стране, полунезависни Деспоти Епира[[Епир]]а и [[Тесалија (област)|Тесалије]] су иступили као бранитељи Православних и, иронично, подршку и помоћ су нашли управо код сицилијанског Краља [[Карло Анжујски|Карла Анжујског]].

Међутим! Син Царев, млади Андроник је током ових драматичних догађаја био у сталној сенци свог великог оца. Зарад дипломатских разлога Андроник је ожењен Аном, ћерком угарског Краља Стефана 1274-е. године, која му је родила два сина, будућег Михајла IX (рођ. 1277. године) и Константина, али је умрла 1281. године.

Брачни савез са [[Угарска|Угарском]] био је необично важан у византијској балканској политици пошто се крајем 13-ог века [[Србија у доба Немањића|Немањићка Србија]] показала као озбиљан такмац за превласт над вардарском [[Македонија (област)|Македонијом]]. Српски краљ [[Стефан Урош II Милутин]] је 1282-е. почетак своје владе обележио заузимањем [[Скопље|Скопља]] и Михајло је умро 11-ог децембра исте године у току припрема за поход против Срба.

Андроник је за очеву смрт сазнао у Селимбрији на [[Мраморно море|Мраморном мору]] па се упутио у [[Цариград]] где је странка Православних сматрала покојног Михајла за јеретика и тиранина. Андроник је врло брзо одбацио унијатску политику а унијатски [[Патријарх Јован Век]] је смењен 26-ог децембра са Патријаршијског Трона па је стари и практично непокретни Јосиф враћен.

[[Зилоти]] су успели да организују суђење Јовану Веку и његовим најближим сарадницима у чувеној Богородичиној Цркви у цариградској четврти Влахерни [[1285.]] године. Нови Патријарх Григорије II је затим издао Томос са осудом јереси Јована Века, али је тиме изазвао протесте Теолепта Филаделфијски који је сада поставио питање патријархове правоверности у доктринарим питањима православне теологије.

Патријарх је смењен по овој основи после новог синода у јуну 1289. године и након четири месеца црквеног удовиштва изабран је строги аскета [[Атанасије цариградски|Атанасије I]]. Избор Монаха Атанасије није умирио духове и убрзо је пружио нове поводе за даље полемике и сукобе.