Povreda — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ispravke ref. |
|||
Ред 18:
'''Povreda (trauma)''' je nasilno oštećenje [[telo|tela]] ([[zdravlje|zdravlja]]), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih faktora, za razliku od [[Обољење|oboljenja]], kao prirodnog oštećenja [[zdravlje|zdravlja]], koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca <ref name="ref22">Ćeramilac A. ''Opšta i specijalna patologija mehaničke traume.'' Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986.</ref>. Ako se [[Човек|ljudsko telo]] sudari sa drugim (humanim, živim ili neživim) telom, [[kinetička energija]] sudara može da izazove različite povrede ({{jez-lat|trauma}}), [[rane]] ({{jez-lat| vulnus}}) i u najgorem slučaju iznenadnu [[smrt]]. Zato se povreda definiše i kao ...''"telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao posledica akutnog izlaganja energiji (mehaničkoj, toplotnoj , električnoja , hemijskoj ili zračenju ) u opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancija. U nekim slučajevima (npr. davljenje, gušenje, smrzavanje), povreda proističe iz insuficijencije vitalnih elemenata"''... <ref>Baker SP, O'Neill B, Karpf RS. ''The injury fact book.'' Lexington, MA, Lexington Books, 1984.</ref>
Širom sveta, oko 5 miliona ljudi umrlo je od posledica povrede u [[2000]] - sa stopom smrtnosti od 83,7 na 100 000 stanovnika <ref>Peden M, McGee K, Sharma G. ''The injury chart book: a graphical overview of the global burden of injuries.'' Geneva, World Health Organization, 2002.</ref>. Povrede su najčešći i najvažniji uzrok prerane smrti i invalidnosti mladih ljudi u razvijenim zemljama. Jedna trećina svih [[smrt]]i kao posledica povreda izazvane su motornim vozilima u saobraćajnim nesrećama, jedna trećina u drugim neželjenim nesrećama (najčešće izazvanim padom sa visine), a jedna trećina namernim nasiljem ([[samoubistvo]] i [[ubistvo]]) <ref>''International statistical classification of diseases and related health problems, tenth revision''. Volume 1: tabular list; Volume 2: instruction manual; Volume 3: index. Geneva, World Health Organization, 1992–1994.</ref>. Npr. u [[SAD]] više od 150.000 povrede završava smrtnim ishodom svake godine, a veliki broj nesmrtnih trajnim invaliditetom sa velikim socijalnim i medicinskim posledicama <ref>{{en}} Oliver Rácz, František Ništiar Oliver Rácz, František Ništiar, Jaroslava Nováková, Iveta Cimboláková ''
== Klasifikacija povreda ==
Ред 150:
===Psihičke povrede===
Psihička povreda (trauma) je vrsta oštećenja [[psiha|psihe]] koji se javlja kao rezultat traumatskog događaja. Kada psihička povreda dovode do [[posttraumatski stesni poremećaj|posttraumatskog stresnog poremećaja]] (PTSP), koji uključuje i fizičke promene u [[mozak|mozgu]] (izazivajući [[hemija|hemijske reakcije]] u moždanim [[ćelija|ćelijama]]), kod te osobe su umanjene sposobnosti da se adekvatno nosi sa [[stres]]om. <ref>{{fr}}[http://www.traumatisme.org/ ''-{Stress et traumatisme: le stress post-traumatique}-'']Preuzeto 18.11.2009.
Traumatski događaj uključuje jedan (trenutni događaj), odnosno trajne ili ponavljajuće događaje ili događaje, koje u potpunosti nadjačavaju sposobnost pojedinca da se nose sa njima. Pri tome trauma može imati i odloženo dejstvo, koja može kasniti [[nedelja]]ma, [[godina]]ma, (čak i nekoliko desetina godina), što zavisi od individualnih sposobnost pojedinca da se suprotstavi trenutnim okolnostima. Psihičku povredu prati i fizička povreda ili deluje nezavisno od nje. <ref>{{fr}}[http://www.traumatisme.org/2.html ''-{Traumatisme?}-'']Preuzeto 18.11.2009.</ref>
Tipični uzroci psihičkih povreda su;
Ред 167:
Dugoročno izlaganje situacijama; kao što je ekstremno siromaštvo ili blaži oblici zlostavljanja, kao što je verbalno zlostavljanje, može biti uzrok povrede (mada verbalno zlostavljanje može potencijalno biti traumatično i kao jedan trenutni događaj).
Različiti ljudi različito reaguju u sličnim događajima. Jedna osoba zahvaljujući svom iskustvu može prevladati traumatski događaja, dok kod druge on izaziva psihičku povredu, kao rezultat istog događaja. Drugim rečima, neće svi ljudi koji su potencijalno izloženi traumatskom događaju zadobiti psihičku povredu (traumu). <ref>-{Michel de Clercq, François Lebigot : ''"Les traumatismes psychiques"
===Bakterijske povrede===
Ред 182:
*Prema nekim studijama povrede glave su takođe faktor rizika za razvoj [[Alchajmerova bolest |Alchajmerove bolesti]] <ref name="http"/>.
::{| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" align="center"
|+'''Posledice i komplikacije povreda (primeri)<ref name="http">
|! style="background:#ffdead;" colspan=1 align="center" | '''Povreda '''
|! style="background:#ffdead;" colspan=1 align="center" | '''Posledica'''
Ред 299:
== Izvori ==
{{izvori|2}}
| |||