Ардашир I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: уклоњено diq:Erdeşir I (deleted)
Autobot (разговор | доприноси)
м overlink i druga sredjivanja; козметичке измене
Ред 21:
| деца =
}}
'''Ардашир I''' или '''Артаксеркс''' ({{јез-пер|اردشیر, Ardaschīr;}} [{{IPA|ærdæˈʃiːr}}]) оснивач је [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]], био је први краљ над краљевима из династије Сасанида, који је владао Персијом од [[224.]]. до [[241.]]. године.
 
== Биографија ==
=== Владавина ===
Ардашир је у почетку, као и његов отац, био вазал [[Парти|партског]] краља, те је владао подручјем [[Покрајина Фарс|Персиса]]. Није тачно познато кад је завладао тим подручјем.{{напомена|У изворима и истраживањима спомиње се период у распону од [[208.]]. до [[222.]]}} Убрзо након [[крунисање|крунисања]] у Истахру освојио је провинцију Керман и припојио ју своме подручју. Та експанзија изазвала је партског краља [[Артабан IV|Артабана IV]] да зарати против Ардашира, али га је овај поразио. Чини се да се још и Ардаширов отац бунио против Парта желећи да се ослободи њихове доминације. До одлучујуће битке дошло је године [[224.]]. код Хормиздагана у којој је Артабан погинуо. Тиме још није било срушено партско краљевство, јер су [[Арсакиди]] још држали [[Месопотамија|Месопотамију]] и [[Азербејџан]], док су се у [[Јерменија|Јерменији]] као локални владари одржали све до [[5. век]]а. Ардашир је затим кренуо у освајања на истоку и дошао вероватно све до региона [[Хорасан]]. Непознато је која је све подручја на истоку освојио нити је сигурно да ли је држава [[Кушан]] већ за његове владавине постала вазалом Персије.
 
Године [[225]] на [[226.]]. Ардашир се окренуо према западу против партског краља [[Вологаз VI | Вологаза VI]], који је столовао у граду [[Ктезифонт]]у на реци [[Тигрис]]. Ардашир је [[226.]]. освојио град, те је тиме дотада партска Месопотамија пала под власт сасанидске Персије. Ардашир је у том војном походу дошао све до данашњег [[Бахреин]]а, а можда чак и до [[Оман]]а. Тамошње племство признало је његову власт.
[[Датотека:Naqsh-e-Rostam (Iran) Relief Sassanid Period.JPG|thumb|Ардашир I прима прстен власти од Ахурамазда]]
 
Ардашир је за своју престоницу изабрао град Ктесифон, те подупирао [[зороастризам]] који ипак није био службена религија. Ардашир је до године [[230.]]. учврстио сасанидске власт у освојеним областима, иако војни походи против Јерменије и Краљевства [[Хатра|Хатре]] нису успели. Ардашир је исте године заратио против [[Римско царство|Рима]] са циљем да освоји северну Месопотамију коју је 30 година раније анектирао цар [[Септимије Север]]. Херодијан и Касије Дион извештавају да је Ардашир притом наступио као наследник [[Ахеменидско царство| Ахеменида]] и захтевао сва подручја којима су они некада владали, али то је данас спорно јер мало је вероватно да је Ардашир ишта знао о времену Ахаменида. Ардашир је у сваком случају хтео да освојии нова подручја, те је узео наслов ''краљ краљева'', додуше само ''Ерана'', односно [[Иран]]а.
 
Рат против Рима испочетка је био успешан тако да је персијска војска продрла све до Сирије. Али године [[232.]]. цар [[Александар Север]] кренуо је у противнапад, при чему су обе стране претрпеле велике губитке. Борбе су завршиле без склапања мира. Али након убиства Александра Севера године [[235.]]. Ардашир је искористивши то изнова заратио и до [[240.]]. освојио још нека подручја.
 
У то је доба Ардашировим сувладар постао његов син [[Шапур I|Шапур]], који га је пратио на војним походима и који га је након његове смрти [[239.]]. или [[240.]]. без потешкоћа наследио.
 
Краљ Ардашир -{I}- био је оснивач вишевековног царства Сасанида чију је моћ даље изградио његов син Шапур, због чега се обојица сматрају једнима од најзначајнијих сасанидских владара.
 
== Извори и напомене ==
{{напомене}}
* За рани саснидски период, а тиме и за владавину Ардашира -{I}- мало је сачуваних извора. Поред ''Анала'' персијско-арапског историчара [[Табари]]ја са краја [[9. век|9.]] и почетком [[10. век]]а, сачувани су Сасанидски рељефи и натписи на стенама, а од западних извора ту су [[Херодијан]], [[Зонара]], ''[[Царске повести|Historia Augusta]]'' и римски историчар [[Касије Дион]]. Антички римски извори извештавају пре свега о римско-персијским ратовима. Гледе [[Генеалогија|генеалогије]] Сасанида постоје нејасноће. У познатом натпису [[Накш-и Рустам]] из доба Ардаширова сина [[Шапур I|Шапура I]] набрајају се преци Сасанида при чему је наведен Ардаширов отац [[Бабак]] (или Папак), али није наведено у којем је родбинском односу према родоначелнику Сасанида, [[Сасан|Сасану]].