Интернационални стил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Kaufhaus Schocken in Chemnitz.jpg|мини|Ерих Менделсон Робна кућа Шокен у Хеминцу [[Немачка]]]]
[[СликаДатотека:UN building.jpg|мини|Волас Херисон (''-{Wallance K. Harrison}-''), [[седиште Уједињених нација|зграда Уједињених нација]] у [[Њујорку]], [[САД]] [[1953.]]]]
[[СликаДатотека:860-880 Lake Shore Drive.jpg|мини|Лудвиг Мис ван дер Рое, стамбена зграда у [[Чикаго|Чикагу]]]]
'''Интернационални стил''' ({{јез-енг|The International Style}}) је правац [[Класична модерна архитектура|класичне модерне архитектуре]] који се често поистовећује са њом. Интернационални стил је почео свој развој [[1922.]] године у [[Европа|Европи]] и касније се раширио по целом свету.
 
Ред 10:
== Принципи стила ==
Историчари уметности Џонсон и Хичкок су анализирали нову архитектуру и одредили неколико њених принципа:
# Архитектура се дефинише као формирање ограниченог простора а не градње једне тектонике.
# Модерна архитектура је правилна и модуларна. Задатак архитеката јесте да уједини једнаке и различите функције под једним шеширом. Основа је природна и асиметрична.
# Интернационални стил је ослобођен од сваког украса осим од апстрактног зидног сликарства које наглашава архитектуру као уметност и спада не у архитектуру већ у опремљеност..
Аутори се нарочито обазиру на спољшњост архитектуре односно објеката на њихово зрачење, на просторне експерименте модерне посвећују мање пажње. По Хичкоку и Џонсону модерне зграде треба да изгледају лако и примањују велике глатке површине примењујући облоге од дрвета и керамичке панеле и стакло док је непожељно малтерисање као и грубе бетонске површине које су се употребљавале у време [[Архитектура брутализма|брутализма]] које чине објекте тешким док их стаклене преграде чине лаганим и прихватљивим. Ко стилпринцип се поред равних кровова прокламованих [[Ле Корбизије]]ом прихватају и једноводни коси кровови.
Ред 30:
== Литература ==
# Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad [[1971.]]
# Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha [[1967.]]
# истоимени чланак немачке Википедије
 
== Види још ==
* [[Класична модерна архитектура]]
* [[Баухаус]]
* [[Архитектура минимализма]]
* [[Историја архитектуре]]
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|International style}}
* [http://www.weissenhofsiedlung.de/ Имање Вајсенхоф]
* [http://you-are-here.com/europe/_weissenhof.html Фото галерија имања Вајсенхоф]
Линија 47 ⟶ 48:
 
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|International style}}
 
{{покрети у уметности}}