Параназални синуси — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Paranasal sinuses numbers.svg|десно|мини|300п|Параназални синуси: 1. чеони синуси, 2. ситасти синуси, 3. клинасти синуси, 4. вилични синуси.]]
'''Параназални синуси''' ({{јез-лат|sinus paranasales}}) су шупљине испуњене [[ваздух]]ом смештене унутар [[кости лица|костију лица]] и [[кости лобање|лобање]]. Оне комуницирају са [[носна дупља|носном дупљом]] путем отвора (орифицијума) или канала (дуктуса) и обложене су веома танком [[слузокожа|слузокожом]].<ref name=a1>{{Cite web |url=http://www.multilink.hr/asmal/bilten/sinusi2.html |title=Прим. др спец. Ерзебет Томљеновић: Синуси као саставни дио респираторног сустава |accessdate= 8. 9. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
== Развој ==
 
Основна улога носне слузнице код већине [[сисари|сисара]] се огледала у детекцији [[мирис]]а (олфакторна функција). [[Еволуција (биологија)|Еволуцијом]] је она почела да губи на значају (поготово код [[човек]]а) и слузокожа је постала важан фактор у процесу [[дисање|дисања]]. На развој параназалних шупљина, односно промену њиховог облика и положаја, утицали су промена положаја тела у простору (прелазак на усправни начин хода), промена начина исхране (нарочито прелазак са сирове на термички обрађену храну), увећање [[мозак|мозга]] итд.
Ред 8:
Код човека синуси почињу да се развијају одмах након рођења јединке, а овај процес пнеуматизације се завршава између 14. и 16. године живота.<ref name=a1/>
 
== Подела ==
 
Синуси де деле према [[кост]]има у којима су смештени на четири основне групе:
Ред 17:
* [[клинасти синус]] ({{јез-лат|sinus sphenoidalis}}).<ref name=r6> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“, „Савремена администрација“ Београд 2000. ISBN 86-387-0604-9</ref>
 
== Биолошка улога ==
 
Улога параназалних шупљина још увек није дефинитивно разјашњена, али се претпоставља неколико могућих функција:
Ред 26:
* влажење и загревање удахнутог ваздуха итд.
 
== Обољења ==
 
Кроз отворе и канале слузокожа синуса је повезана са слузокожом носне дупље. Због тога различити фактори који доводе до отока и упале носне слузнице (прехлада, алергије) или ометају проток ваздуха и нормалну секрецију [[слуз]]и, могу директно или индиректно да изазову [[упала синуса|упалу синуса]]. Разликују се акутна и хронична форма овог [[обољење|обољења]].<ref>{{Cite web |url=http://www.zracenja.ozdravljenje.net/html/upala_sinusa_.html |title=Упала синуса |accessdate= 8. 9. 2008.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Остали синуси ==
 
Постоје и шупљине унутар петрозног дела [[слепоочна кост|слепоочне кости]] (мастоидне ћелије) али је њихова слузокожа у контакту са [[средње ухо|средњим ухом]].
 
== Референце ==
 
{{извориreflist}}
 
{{Параназални синуси}}