Емил Нолде — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
м разне исправке
Ред 19:
}}
'''Емил Нолде''' ({{јез-нем|Emil Nolde}}; заправо ''-{Emil Hanzen}-''; [[Нолде]], [[Шлезвиг]], [[1867]] [[–Зебил]], [[Холштајн]], [[1956]]) је био [[Немачка|немачки]] сликар и графичар епохе [[експресионизам|експресионизма]]. Нолде је изучио занат [[дуборез|дуборесца]] у [[Фленсбург]]у и био једно време запослен као учитељ цртања у занатској школи у [[Сант Гален]]у ([[Швајцарска]]) пре него што је почео да се [[1898]]/[[1899|99]]. даље образује за сликара у [[Париз]]у. У [[Дрезден]]у је приступио [[1906]]. уметничкој групи [[Мост (уметност)|Мост]] чије теме (велеград, свакодневни живот) он није преузео. У његовом опусу, који поред слика обухвата и дрворезе и аквареле налазе се изузетни пејзажи и мртве природе али и [[религија|религиозни]] мотиви (на пример ''[[Тајна вечера, слика Емила Нолдеа|Тајна вечера]]'', [[1909]]; [[триптих]] ''[[Марија Египатска, дело емила Нолдеа|Марија Египатска]]'', [[1912]]). Експедицијска путовања по [[Далеки исток|Далеком истоку]] (укључујући и [[Јапан]]) и по [[Кариби]]ма [[1913]] — [[1914|14]]. године проширила су његове изражајне могућности. Елементарна снага боја (пре свега жуте, наранџасте, [[цинобер]], црвене) које су наношене у великим површинама и пуне контракста, делом оивечене црном, јесу карактеристике његовог стила сликања. Његови узори били су аутсајдери историје уметности као што је то био и он сам: [[Винсент ван Гог]], [[Џејмс Енсор]], [[Едвард Мунк]] и [[Пол Гоген]]. Од [[1918]]. године живео је наизменично у [[Берлин]]у, на свом имању у [[Зебил]]у и северној [[Фризија|Фризији]]. [[Нацизам|Националсоцијалисти]] су његово дело прогласили [[дегенерична уметност|дегенерисаном уметношћу]] и [[1941]]. године забранили му рад. Тако су до [[1945]]. настале његове ''[[Ненасликане слике]]'' ([[акварел]]и).
 
{{клица-уметност}}
 
 
Линија 27 ⟶ 25:
 
{{DEFAULTSORT:Нолде, Емил}}
 
 
== Спољашње везе ==
{{клица-уметност}}
 
[[Категорија:Рођени 1867.]]