Компас — разлика између измена

'''Компас''' је [[навигација|навигациони]] инструмент за оријентацију, односно проналажење праваца на [[Земља|Земљи]]. Састоји се од [[магнет]]ске игле која се слободно креће, ротира око осе, и усмерава према [[Магнетско поље Земље|магнетском пољу Земље]]. Ово је изузетно корисно при навигацији. На компасу су обележена четири основна места која означавају Земљине стране света: [[север]], [[југ]], [[исток]] и [[запад]]. Компас се може користити заједно са маринским хронометром и секстантом како би се омогућила изузетно прецизна навигација.

 

Генерално постоје три врсте компаса:

 

Пре времена компаса позиција, дестинација и правац на мору су се одређивали према крупним познатим обележјима у рељефу обала, и посматрањем звезда. Антички [[Морепловац|морепловци]] често се нису отискивали далеко од обале. Проналазак компаса омогућио је одређивање правца и приликом облачног времена. Такође и у случају немогућности осматрања положаја [[Сунце|Сунца]] или [[звезда]] на ноћном небу компас је омогућио израчунавање [[Географска ширина|географске ширине]]. Ово је омогућило морепловцима безбедно отискивање далеко од [[обала]], поспешујући трговину и доприносећи добу [[Велика географска открића|великих географских открића]].

 

 

Први [[Италија|италијански]] компаси састојали су се од гвоздене шипке која је на пловцима од трске пливала на [[Вода|води]]. Игле компаса магнетисале су се трљањем магнетитом, рудом плавкасте боје која се набављала из [[Кина|Кине]] и [[Бенгал]]а. Први писани траг о употреби компаса на Европским бродовима налази се у [[Француска|француској]] сатири ''La Bible de Guyot de Provins'' из средине XII века. У XIV веку појављује се суви компас са налепљеном ружом компаса испод игле који се у нешто модернијем облику употребљава и данас. Тек крајем XVI веку почела су озбиљнија истраживања зашто врх магнетске игле показује према северу. [[1600.]] године лекар Вилијам Гилберт поставио је основе данашњих сазнања о магнетизму. У делу ''De Magnete, magneticisque corporibus'' описује сва дотадашња сазнања о магнетизму, набраја све изведене експерименте а у једном поглављу описује и лековита својства магнетита. Гилберт је направио [[Кугла|куглу]] од магнетита на којој је вршио бројне експерименте дошавши на крају до закључка да је Земља велики магнет с магнетним половима. Закључио је како се сва друга магнетна тела на Земљи равнају према том великом магнету, ''Земљи''. Открио је и да се игла на води у посуди не окреће само према северу јер на њу делују две супротне силе а не само једна, у правцу севера.

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Compasses}}

 

[[Категорија:Мерни инструменти]]