Јуриј Вега — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м мале измене |
м +kutijica biografija; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
[[Слика:Georg Freiherr von Vega 1802.jpg|мини|200п|Јуриј Вега, [[1802]].]]▼
| име = Јуриј Вега
| презиме =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1754.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
[[Барон]] '''Јуриј Бартоломеј Вега''' ({{јез-слв|Jurij Bartolomej Vega}}, [[немачки језик|немачки]] ''-{Georg Freiherr von Vega}-'', [[латински језик|латински]] ''-{Georgius Bartholomaei Vecha}-''), [[Словенци|словеначки]] [[математичар]] и [[артиљерија|артиљерац]], рођен је [[23. март]]а [[1754]]. у [[Загорица кот Долског|Загорици]] код [[Долско|Долског]], [[Словенија]] (тада [[Крањска]], [[Аустрија]]) као ''Јуриј Веха'', а умро је септембра [[1802]]. у [[Нусдорф]]у поред [[Беч]]а.
Вега се школовао у [[језуити|језуитској]] гимназији и лицеју у [[Љубљана|Љубљани]]; исту школу је тада похађао и [[Антон Томаж Линхарт]], познати словеначки драмски писац, песник и историчар. После школе радио је на нацртима за регулисање [[Сава (река)|Саве]] и [[Љубљаница|Љубљанице]], а Љубљану је напустио пет година након дипломирања и [[1780]]. године ступио у војску као професор математике на бечкој школи за артиљерце. У то време је променио презиме у ''Вега'' и оженио 16. годишњу чешку племкињу Јожефу Свобода.
Учестоваво је у многим ратовима. У [[1788]]. ратовао је у [[Аустријско-турски рат (1787–1791)|Аустријско-турском]] рату под аустријским фелдмаршалом [[Гидеон Лаудон|Гидеоном Лаудоном]] у бици против [[Турци|Турака]] за [[Београд]]. Његово заповедништво над батеријама [[минобацач]]а, и знање о трајекторијама је знатно помогло да се освоји [[Калемегдан]]. Између [[1793]]. и [[1797]]. Вега је ратовао против [[француска револуција|француских револуционара]] под заповедништвом генерала [[Дагоберт Вурмзер|Дагоберта Вурмзера]]. Ратовао је у [[Форт Луј]]у, [[Манхајм]]у, [[Мајнц]]у, [[Висбаден|Висбадену]], [[Кел]]у и [[
Објавио је мноштво књига са [[логаритам]]ским таблицама; прву 1783. Много касније, 1797. године, уследило је друго издање и са збирком [[интеграл]]а и другим корисним формулама. Његов ''Приручник'', први пут објављен [[1793]], касније је преведен на многе језике и издат у укупно преко 100 издања.
У 1781. се залагао за увођење [[метрички систем|метричког система]] у [[Аустроугарска
Написао је најмање шест научних чланака и [[20. август]]а [[1789]]. постигао светски рекорд у рачунању [[пи|броја пи]] на 140 децимала, од којих је 137 било исправно. Своју калкулацију је проследио [[Руска академија наука|Руској академији наука]] у [[Санкт Петербург]]у, када је пронашао грешку у рачунању броја пи [[Томас Фантет де Лањи|Томаса де Лањија]] из 1719, а чланак је објављен шест година касније. Вега је држао тај рекорд 52 године.
| |||