Живана Антонијевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато en:Živana Antonijević |
м +kutijica biografija; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Биографија
| име = Живана Антонијевић
| презиме =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1828.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Живана Антонијевић''' или '''Слепа Живана''' (умрла у [[Земун]]у [[1828]]) била је прва међу слепим женама певачицама и спада у ред највећих [[Вук Стефановић Караџић|Вукових]] певача. Подучавала је друге слепе жене певачком занату. Њена ученица била је слепа Јеца (право име Јелисавета Марковић), такође познат Вуков певач. Претпоставља се да се Вук са Живаном срео [[1815.]] године. Он је објавио седам њених песама: ''Како се крсно име служи'', ''Ко крсно име слави оном и помаже'', ''Марко Краљевић и Алил-ага'', ''Марко Краљевић и дванаест Арапа'', ''Љутица Богдан и војвода Драгија'', ''Вучко Љубичић'' и ''Наход Момир''. Неке њене песме спадају у врхунска дела наше народне епике, нпр. ''Смрт војводе Кајице'' и ''Иво Сенковић и ага од Рибника''.
== Стваралаштво ==
Тема Живаниних песама јесте слика српске патријархалне породице почетком деветнаестог века. За мотив својих песама често узима [[Крсна слава|крсну славу]], а једна од основних карактеристика слепе жене – [[Гусле|гуслара]] је њена велика осећајност. Код ње је осећајност више одлика мушких него женских јунака, а снажно су наглашени очинска и синовска љубав као и побратимство. На основу ових одлика, Светозар Матић и Видо Латковић приписују јој и песме ''Марко Краљевић и вила'', ''Невјера љубе Грујичине'','' Женидба Тодора од Сталаћа'' и др.
=== Дела ===
* ''Како се крсно име служи''
* ''Ко крсно име слави оном и помаже''
Линија 19 ⟶ 37:
== Види још ==
* [[Певачи Вука Стефановића Караџића]]
== Литература ==
* Владан Недић, ''Вукови певачи'' (Београд, 1990).
{{DEFAULTSORT:Антонијевић, Живана}}
| |||