Вади — разлика између измена

'''Уади''' или '''вади''' ({{јез-арап|وديان, وادي}}) је тип суве [[река|речне]] долинe и повременог тока карактеристичне за пределе [[Северна Африка|северне Африке]] и [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]]. Развијене се у [[пустиња|пустињским]] пределима где је количина [[падавине|падавина]] мања од укупног испаравања. Највише вадија има у [[Сахара|Сахари]] и [[Арабијска пустиња|Арабијској пустињи]]. Најчешће су кратки, али достижу дужине и до неколико стотина километара. Уади су заправо реликтне долине, остаци некадашњих водом богатих река које су текле тим просторима за време [[влажна клима|влажнијих климата]].

 

У Арабији су неки од најпознатијих вадија су - [[Вади ел Руна]], [[Вади ел Бирк]], [[Вади ел Кур]] и др, док се на простору Сахаре издвајају — [[Вади Дра]] ([[Мароко]]), [[Уади Саура]] ([[Алжир]]), [[Сагуја ел-Хамра]] ([[Западна Сахара]]) и многи други. Њихове долине оживе за време изненадних и краткотрајних [[пљусак|пљускова]], када се и напрасно развија и [[вегетација]].

 

Вадији су настали највише током [[плеистоцен]]е [[глацијација|глацијације]], када су за време интерглацијалних фаза са виших терена текли потоци отопљеног [[снег]]а и [[лед]]а. Те реке формирале су данашња корита, која су некада била изузетно богата водом и околном [[вегетација|вегетацијом]]. Крајем плеистоцена, а почетком [[холоцен]]а [[клима]] тих предела постала је сувља и топлија и прерасла је у [[пустињска клима|пустињску]]. Корита су остала без воде, осим за време повремених изненадних [[пљусак|пљускова]] или за време хладнијег периода године ([[зима]]) када се са околних виших терена томе снег и лед. Дакле, вадији су по настанку полигетенстки, тј. у њиховом образовању учествују [[флувијални процес|флувијални]] и [[еолски процес]]и.

 

* [[Еолски процес]]

* [[Флувијални процес]]

* [[Пустиња]]

 

* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет, Београд

{{Commonscat|Wadi}}