Дуглазија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато gl:Pseudotsuga
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 14:
| subdivision_ranks = подврсте
| subdivision =
''-{P. menziesii ssp viridis}-''<br />
''-{P. menziesii var menziesii}-''<br />
''-{P. menziesii ssp glauca}-''<br />
''-{P. menziesii ssp glauca var. caesia}-''<br />
| zivotna_forma = -{P}- (фанерофита)
}}
Ред 27:
У почетку је овај четинар био уврштен у род [[јела]] -{(''Abies'')}- и [[бор]]ова -{(''Pinus'')}-, а као народни називи још су у употреби Дагласова јела -{(''Douglas fir'')}- и Орегонски бор -{(''Oregon pine'')}-. Род -{''Pseudotsuga''}- [[1867]]. године поставља Карије са врстом -{''Pseudotsuga douglasii''}-, названом касније [[1889]]. године по Британу -{''Pseudotsuga taxifolia''}- и по Судворту -{''Ps. mucronata''}-. Занимљиво је да је први назив био за дуго времена општеприхваћен, док је касније задржано име Бритона супротно хронолошком правилу номенклатуре, јер је, како се види, ово друго име дао Бритон [[1887]]. године, скоро двадесет година послије првог назива. Званична номенклатура у САД је поново промијењена педесетих година прошлог вијека, уз приједлог да се да име -{''Pseudotsuga menziesii'' [Mirbel] Franco.}-
 
== Ареал ==
У постојбини налази се у западном дјелу Сјеверне Америке. Њезин [[ареал]] протеже се у правцу сјеверозапад – југ, од 52. паралеле у [[Британска Колумбија|Британској Колумбији]] до 37. паралеле у [[Калифорнија|Калифорнији]] и [[Нови Мексико|Новом Мексику]], на пространству од Тихог океана до 104. меридијана у [[Тексас]]у. Обиљежен је горским ланцем Стјеновитих планина, који почиње у Енглеској Колумбији у Канади и завршава у Новом Мексику, пробијајући се дубоко у правцу истока, према континенту у свом централном сектору између 50. и 60. паралеле. То продирање иде чак до 100 – тог меридијана у Колораду. На западу од овог раздоља, на релативно кратој удаљености од обале Пацифика и паралелно са њим, протежу се дуги планински ланци од мањег значаја. Океану најближи планински ланац је ланац Обалног Горја -{(Coast Range)}-, који се протеже од Канаде до Калифорније. Више у унутрашњост на југу од 50 – те паралеле, диже се ланац Каскада -{(Cascade Range)}- и још више на југу [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]]. Налази се у дијеловима са много падавина (преко 2.000-{mm}- годишње у приморју), али и са мало падавина (400 -{mm}- у унутрашњости и на југу). Дуглазији пријају умјерена љета и благе зиме које немају ни у једном мјесецу просјечну температуру испод -{0º&nbsp;°C}-. Због великог ареала развио се читав низ екотипова са различитим узгојним својствима. Од свих варијетета и форми најбоље резултате показала је зелена дуглазија -{(''Pseudotsuga menziesii var. viridis Asch. Et Graebn.'')}-, која се одавно узгаја у европи, не само у парковима него и у шумским културама<ref>-{Pavari, A. 1959: Rod Pseudotsuga u Americi. Savjetovanje o plantažama i kulturama brzog rasta, Varaždin. Zbornik radova: Četinari brzog rasta. Beograd 25-42.}-</ref>.
 
У типичним шумама дуглазије она је удружена са врстама високог раста, на средњој надморској висини од око 350 -{m}-, то су: -{''Thuja plicata'', ''Tsuga heterophylla'', ''[[Abies grandis]]''}-, а на већим надморским висинама у шумама планинског типа: -{''[[Abies amabilis]]'', ''[[Abies procera|A. procera]]'', ''Pinus monticola''}-. У сјеверном дијелу њеног ареала образује мјешовиту шуму са [[ситканска смрча|Ситканском смрчом]] -{(''Picea sitchensis'')}-, врстом са најбржим растом међу четинарима и веома важном врстом при формирању експресних шума, плантажа брзорастућих врста. У јужном дјелу образује сувље шуме са дрвећем такође импозантних димензија: -{''Pinus ponderosa'', ''P. lambertiana'', ''Calocedrus decurrens''}-. У приморској [[калифорнија|калифорнијској области]] она расте у друштву [[секвоја]] -{(Sequoia sempervirens)}-.
 
== Особине ==
[[СликаДатотека:Pseudotsuga menziesii cone.jpg|лево|мини|Шишарка зелене дуглазије]]
Дрво врло великог раста, које може да постигне висину од 100 -{m}-. Његова кора брзо постаје дебела, мање – више дубоко испуцала. Гране нису потпуно пршљенасто распоређене, јер поред површинских пупољака постоје и бочни пупољци неједнако распоређени дуж главног избојка. Бочне гране водоравно испружене или нагнуте на доље, круна неправилна, гране висе. Грана мркоцрвена или зеленкаста, обрасла ријетким маљама. Четине праве, линеарне, меке, од 15 до 30 -{mm}- дужине, израсле са лисног испупчења благо истакнутог, које када отпадну остављају округли ожиљак, врх им је заобљен, горња страна улегнута по дужини, ова централна браздица не допире до самог врха, затворенозелене боје, доња страна скоро равна, има двије тракице од 3 до 6 линија ситних пора, распоређене као код усправљене четке на родним гранама, као код спуштене четке, или готово дворедне на доњим гранама. Четине кад се згњече испуштају јак пријатан мирис. Пупољци јајасти шиљасти, вретенасти, са малим бројем љуски, с леђа мркоцрвеносјајни, са ресастом и бјеличастом ивицом и слабим траговима смоног премаза. Мушке цвати распоређене са горње стране гране, код цвјетања зеленожућкасте. Женске цвати у појединачним ресама, најчешће израсле испод самог врха, црвенкасте или зеленкасте код цвјетања. [[Шишарка]] јајаста, купаста, од 5 до 10 -{cm}- дужине, састављена од танких љуски, чије су горње и бочне стране заобљене, брактеје исто толико дугачке или дуже од одговарајућих љуски, имају три вршка, средњи режањ два пута дужи од бочних режњева, тијесно приљубљене. биљчица има 5 до 8 [[котиледон]]а, од 15 до 25 -{mm}- дужине, са добро развијеним вршним котиледоном, многобројним примарним лишћем, бочним пупољцима и бочним гранама.
 
Ред 40:
Дуглазија је врло вриједна врста за озељавање насеља, пошумљавање голети као и за плантажни узгој стабала. Због изванредно брзог раста у кратком времену испуњава све планиране функције, уз благотворни утицај који оствари лијепим изгледом, четинама које растрљане миришу на јабуку и производњом велике количине кисеоника са акумулирањем угљен диоксида што је посљедица брзог прирастања дрвне масе. Осим тога, сматра се да дуглазија поправља квалитет [[Тло|земљишта]]<ref>-{Šilić, Č. 1964: Prilog poznavanju dendroflore Banje Luke i okoline. Sarajevo}-</ref>.
 
== ЛитератураРеференце ==
{{Commonscat|Pseudotsuga menziesii}}
 
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pseudotsuga menziesii}}
[[Категорија:Дрвеће]]
[[Категорија:Pinales]]
[[Категорија:Шумарство]]
[[Категорија:Флора Северне Америке]]
<noinclude></noinclude>
 
[[ar:دوغلاس التنوب]]
Линија 83 ⟶ 84:
[[uk:Псевдотсуга]]
[[zh:黄杉属]]
<noinclude></noinclude>