Перспектива — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м navodnici |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Перспектива''' потиче од [[латински језик|латинске]] речи ''prospicere'' што значи видети или разабрати. Перспектива је гледиште, начин гледања, начин разматрања, схватање.
Исти [[појам]] може се тумачити на више начина, зависно од перспективе. Перспектива у [[Оптика|оптици]] означава појаву привидног смањења ликова и предмета сразмерно њиховој удаљености од гледаоца.
Ред 6:
== Врсте перспектива ==
<gallery>
Ред 17:
У ликовној уметности перспектива означава начин приказивања волумена и простора на површини слике, стварање приказа дубине простора. Постоје више начина приказивања перспектива кроз историју:
=== Вертикална перспектива ===
{{Главни чланак |Перспектива према важности}}
[[
која показује правилно цртање предмета у линеарној перспективи]]
'''Вертикална (иконографска) перспектива''' је начин приказивања простора по којем се тродимензионални простор приказује на дводимензионалној површини тако да се оно што је у стварности друго (иза првог) слаже по висини, друго изнад првог, вертикално, односно под правим углом. Уместо низања планова преклапањем у дубину (како и стоје у стварности), просторни планови се нижу вертикално један изнад другог, тако да се нигде не преклапају. Вертикална се перспектива појављује у старом [[египат]]ском сликарству, на [[Асирија|асирским]] рељефима или грчким вазама из архајског периода, у европском [[Романика|романичком]] сликарству. Таква перспектива је једна од карактеристика дечјег цртежа. Сви облици приказани овом перспективом поштују '''закон површине''', тако да су најширом страном приказани на површини, јер се тако најбоље описује њихов облик. У приказу помоћу вертикалне перспективе, лик који је изнад другог увек је даљи у стварности. Тако се египатски рељефи читају одоздо нагоре и то здесна на лево, па слева надесно ...
=== Обрнута перспектива ===
{{Главни чланак|Инверзна перспектива}}
'''Обрнута перспектива''' је начин приказивања волумена у којему се предмети и ликови на слици не смањују сразмерно са удаљеношћу, нити се упоредне црте приближавају – него се, обратно, упоредне црте размичу, а величина предмета, уместо да се смањује, повећава се према дубини простора. Ова перспектива је својствена [[Готика|готичком]] сликарству [[13. век]]а и [[14. век]]а.
=== Линеарна перспектива ===
'''Линеарна (геометријска или правилна) перспектива''' се заснива на природном закону да се удаљавањем од посматрача ликови сразмерно праволинијски (линеарно) смањују – и сви нестају у једној истој тачци – '''недогледу''' .
{| border="0" style="border-collapse:collapse"
|- valign="top"
|[[
||[[
||[[
|}
Такву врсту перспективе су око [[1420.]] први почели користити [[Ренесанса|ренесансни]] уметници, тако да је линеарна перспектива постала „заштитни знак“ ренесансне уметности [[15. век|15.]] и [[16. век]]а. Ова перспектива се назива и '''математичка и илузионистичка''' јер ствара аутентичан утисак тродимензионалности простора ([[Мазачо]] '''"Свето тројство"''', [[Пјеро дела Франческа]] '''"Бичевање Христа"''' ...).
Ова перспектива се користила и у скулптури ([[рељеф]]) и архитектури (''лажне нише'').
=== Атмосферска перспектива ===
[[
{{Главни чланак|Ваздушна перспектива}}
'''Атмосферска (ваздушна) перспектива''', као и геометријска, природна је појава која представља промену тонова и [[боја]] услед удаљавања облика од посматрача. Што су предмети даљи, они су блеђи, мекши и губе се с даљином у плаветнилу; а што су ближи, то су оштрији и јачих су локалних боја. Атмосферска перспектива једна је од темељних карактеристика барокног сликарства [[17. век|17.]] и [[18. век]]а, но сматра се да су почели снажно развијати сликари високе ренесансе – [[Леонардо да Винчи]] и [[Рафаел]].
=== Колористичка перспектива ===
{{Главни чланак |Перспектива боја}}
'''Колористичка перспектива''' се заснива на чињеници да нам се неке боје, у интеракцији с другим, чине просторно „ближима“, а неке „удаљенијима“. То се темељи на визуелном искуству с атмосферском перспективом где је плава боја углавном даљини, будући да има врло ниску фреквенцију и да плави зраци путују најдаље, док топле боје губе на интензитету пропорционално удаљености од посматрача.
Уметници [[20. век]]а, првенствено [[Фовизам|фовисти]], узели су то као закон просторности и приказивали ближе облике топлим бојама, а даље хладнијим бојама.
=== Полиперспектива ===
У модерној и савременој уметности карактеристично је коришћење више перспектива – '''полиперспектива''' ([[Пабло Пикасо]], [[Анри Матис]] итд.).
== Спољашње везе ==
* [http://www.olejarz.com/arted/perspective/ Harold Olejarz's Drawing in One-Point Perspective] Crtanje perspektive s jednom tačkom nedogleda.
== Галерија ==
<gallery>
Ред 69:
== Литература ==
# Přehledný kulturný slovník, Václav Kocourek, Mladá fronta [[Праг
# Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966
{{commonscat|Perspective}}▼
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
| |||