Покондирена тиква (опера) — разлика између измена

 

У незгодан час наилази Фема, о којој филозоф, занесен Евичиним чарима, говори као о ругоби која изгледа „''као да двадесето дете доји''“. Фему ова увреда ужасно разбесни. Толико се истрошила и понизила, па сад и ову поругу да дочека! Усред најжешћег сукоба „''ноблесе''“ са „''филозофом''“ наилази Митар који саркастичном духовитошћу разголићује понесеност помодарки. Затим се обраћа Феми, теражећи рачуна о њеном расипању имања покојног мужа, јер су се мужевљева бурмутица и сат нашли у залогу. Јован мора да призна да му је те ствари дао филозоф да их заложи. Ружичић узалуд покушава да песничким узлетима забашури превару. Евица се јако обрадује кад угледа бурмутицу, али у њој нема лоза! У критичном тренутку Јован показује лоз којиму је Ружичић поклонио и предаје га срећним младенцима. Сада ће и Митар пристати на њихово венчање. Али, пре тога треба рашчистити ствар са Ружичићем. Митар се одједном сети ко је тај „''филозоф''“ – трговачки калфа који је у дућану начинио штету и затим побегао на „''науке''“. А Сара? И ње се Митар сећа. Била је куварица код неког грофа. Када све то сазна, Фема је разочарана, поражена и – најзад – опамећена. Сви остали укућани срећни очекују велико весеље у будућем мирном и смерном животу.

[[Категорија:Опере]]

[[Категорија:Српске опере]]