Прича о кукољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м чишћење |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Прича о кукољу''' (такође ''прича о корову'', ''прича о житу и кукољу'') је једна од најпознатијих [[Исус]]ових [[Исусове приче|алегоријских прича]], која говори о човеку којем је непријатељ посејао [[кукољ]] у усеве [[жито|жита]].
Ред 22:
== Контекст ==
Грча реч која се обично преводи као коров или кукољ је ''зизаниа'' (гр. ζιζάνια), множина од ''зизанион'' (ζιζάνιον). Сматра се да ова реч означава ''[[Lolium temulentum]]''.<ref>Liddell H G and Scott R, A Greek-English Lexicon, Clarendon Press, Oxford, 1843–1996, одредница "ζιζάνια". Плурални облик (''zizania'') је у модерно време прихваћен као ботанички назив за плеваљ (енх. ''ryegrass'')</ref><ref>[http://www.blueletterbible.org/lang/lexicon/lexicon.cfm?strongs=G2215 Thayer's Lexicon: ζιζάνιαThayer's Lexicon: ζιζάνια ]</ref>, који изгледа сасвим слично као пшеница у раној фази развоја.<ref name=autogenerated2>Craig S. Keener, The Gospel of Matthew: A Socio-Rhetorical Commentary, Eerdmans, 2009, ISBN
Римски закон је забрањивао сејање корова/кукоља међу пшеницу непријатеља<ref name=autogenerated2 /><ref>Ramesh Khatry, The Authenticity of the Parable of the Wheat and the Tares and Its Interpretation, Universal Publishers, 2000, ISBN
== Тумачења ==
[[
=== По Матеју ===
Ред 33:
{{цитирање|Сејач доброг семена је Син човечији; њива је свет; добро семе - то су синови царства; а кукољ су синови зла, а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. Послаће Син човечији своје анђеле, и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба.
<br /><br />
Тада ће праведници сијати као сунце у царству Оца свога. Ко има уши нека слуша.|[[Еванђеље по Матеју]], 13:36-43 (превод Емилијана Чарнића)}}
=== Каснија тумачења
Иако Исус прави разлику између „синова царства“ и оних који то нису, та разлика не мора увек бити очигледна, као што [[прича о квасцу]] наговештава.<ref name=autogenerated1>R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN
[[Августин]] напомиње да се невидљива разлика између „жита“ и „кукоља“ провлачи и кроз Цркву:
Ред 46:
=== Верска толеранција ===
Прича о кукољу је често навођена у прилог [[Верска толеранција|верске толеранције]]. Бискуп ''Wazo'' од [[Лијеж]]а (око [[985]]-[[1048]]) се ослања на ову причу<ref> Richard Landes, "The Birth of Heresy: A Millennial Phenomenon," Journal of Religious History 24.1 (2000): 26 -43 http://www.bu.edu/mille/people/rlpages/TheBirthofHeresy.html Accessed December 13, 2010</ref> доказујући „да црква треба да пусти да различитост (dissent) расте заједно са ортодоксијом док Господ не дође да их раздвоји."<ref>Jeffrey Burton Russell,
[[Мартин Лутер]] у својој беседи, инспирисан Исусовом параболом, подсећа да само Бог може одвојити лажне од правих верника, и наглашава да убијање [[јеретик]]а или неверника окончава било какву могућност њиховог спасења:
Ред 58:
== Извори ==
{{Commons category|Parable of the Tares}}
{{
{{Исусове приче}}
[[Категорија:Исусове приче]]
[[Категорија:Толеранција]]
| |||