Хортикултура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:stablo prirodnih nauka i tehnologija.jpg‎|мини|десно|240п|<center>Стабло природних наука и технологија и положај хортикултуре]]
 
'''Хортикултура''' је [[уметност]] (вештина) или [[наука]] гајења [[цвеће|цвећа]], украсног [[дрвеће|дрвећа]] и [[жбуње|жбуња]], [[воће|воћа]] и [[поврће|поврћа]], посебно у [[врт]]овима или [[плантажа]]ма<ref> -{Guralnik, D. B. ed. (1984): Webster’s New World Dictionary. Prentice Hall Press}-</ref>. Корени хортикултуре задиру дубоко у историју и везују се за почетке цивилизације. Прво познато коришћење речи хортикултура, међутим, датира из 1631. године када -{Peter Lauremberg}- објављује расправу под истим именом. Реч у данашњем значењу бележи и енглески [[речник]] -{E. Phillipsa “The New World of English Words”}- из 1678. године. Реч је добијена спајањем две латинске речи именице -{hortus}- – врт и глагола -{colere}- – гајити. Паралелно настају и [[пољопривреда]] -{agricultura (agros}- – поље) [[шумарство]] -{sylvicultura (sylva}- – шума). Ова подела одражава средњовековни концепт: врт уз кућу, [[житарице]] по ободу насеља – у пољу. [[Шума]] ван насеља.
 
Данас хортикултура може да се дефинише као грана пољопривреде која се бави интензивним гајењем биљака које људи користе за исхрану, медицинске потребе или због њихове естетске вредности. Активности су обично подељене у зависности од врсте производа и примене. Производња јестивих биљака (утилитарна хортикултура) припада воћарству и повртарству, а производња украсних (орнаментална хортикултура) [[цвећарство|цвећарству]] (цветно и лиснодекоративне [[зељасте биљке]]) и пејзажној хортикултури (дрвеће, жбуње и [[покривачи тла]]). Ови термини нису међусобно искључиви: многе јестиве биљке ([[јабука|јабуке]]) користе се и као украсне, а многе биљке сврстане у декоративне ([[булка|булке]]) имају вредност за [[фармација|фармацију]].
Ред 7:
Активности у оквиру Пејзажне хортикултуре подељене су на производњу, одржавање и дизајн. Производњом биљака за пејзажну архитектуру и хортикултуру баве се [[расадник (хортикултурни)|расадници]], мада, је по широј дефиницији [[расадник]] место где се производе и одржавају све младе биљке пре [[садња|садње]] на стално место... [[Пејзажно баштованство]] (-{landscape gardening}-) је уметност (вештина) или чин подизања [[травњак]]а, садње дрвећа, жбуња итд на делу земљишта да би оно било привлачније. [[Пејзажна архитектура]] је уметност (вештина) или занимање планирања или измене природних предела неког места у правцу жељеног садржаја или утиска <ref> -{Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York}-</ref>.
 
Постоје две битне разлике између хортикултуре и пољопривреде. Прва је величина земљишта на којој се гаје биљке: хортикултура захтева мање површине, а пољопривреда веће. Друга разлика је у разноврсности примењених биљака: хортикултура користи више различитих група биљака, а пољопривреда обично једну (монокултуре) <ref>-{Thompson, S.I. (1977) Women, Horticulture, and Society in Tropical America. American Anthropologist, N.S., 79: 908-910}-</ref>.
 
== Предмет изучавања ==
 
[[СликаДатотека:delatnosti hortikulture.jpg‎|мини|десно|240п|<center>Делатности хортикултуре]]
Према неким изворима хортикултура у оквиру две главне секције обухвата осам области проучавања:
 
Ред 20:
* '''[[Пејзажна хортикултура]]''' укључује производњу и маркетинг и одржавање биљака за предео.
 
* '''[[Повртарство]]''' се бави производњом и маркетингом поврћа.
 
* '''[[Воћарство]]''' се бави производњом и маркетингом воћа.
 
* '''[[Виноградарство]]''' се бави производњом и маркетингом винове лозе.
 
* '''[[Енологија]]''' укључује све аспекте винарства и тржишта вина.
Ред 35:
{{reflist}}
 
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Horticulture}}
 
[[Категорија:Хортикултура]]
[[Категорија:Привреда| ]]